Vozače vreba kamen s brda

Kraljevo – Posle višesatne obustave saobraćaja na Ibarskoj magistrali, kod Bogutovca, počeo je tragični slučaj pogibije tek rođene bebe i njenih spasilaca. Zbog dela brda srušenog na kolovoz vozilima se nije moglo dalje, a to je bilo jedno od brojnih klizišta na ovom delu magistrale, dugom četrdesetak kilometara. Na ovom potezu, bar jednom godišnje, obično pri kraju zime, sruče se na put tone i tone zemlje i kamenja. Opasnost, kamen s brda, stalno vreba vozače i puka je sreća što još tu niko nije nastradao. Istina, pamtimo slučaj od pre neku godinu, kada je Zoran Romčević, sa suprugom i rođacima u džipu, samo za tren izmakao gomili zemlje i prošao s kamenom u krilu i lakšim povredama...

Zašto delovi brda, a najčešće sa uzvisine zvane Demrenja, tako često klize na put i u Ibar? Milan Andrijašević, dugogodišnji rukovodilac ogranka ,,Putevi – Novi Pazar” u Kraljevu, objašnjava:

– Takav je geološki sastav zemljišta, podložan pukotinama i ,,cepanju”, naročito posle velike količine vode, mrazeva i leda. Zna se to, ali ni prilikom takozvane rahabilitacije ovog dela puta pre pet šest godina nije bilo dovoljno novca sagraditi adekvatnu zaštitu kosina – naglašava Andrijašević i dodaje:

– Zato svake godine tamo imamo bar po jedno ogromno klizište. No, ovo u Pivnicama nisam očekivao jer, iako ima još snega i vode gore u brdu, kosina je bila dobro obrasla bagremom i sitnim rastinjem... – kaže Andrijašević.

U razgovoru s njim se podsećamo da su baš na toj lokaciji, zvanoj Pivnice, gore u brdu, tokom NATO bombardovanja 22. aprila 1999. godine, pale tri rakete. Ciljan je, ali i promašivan obližnji železnički most pa je posle nekoliko dana, ipak, srušen. Inače, na više ciljeva u naselju Bogutovac, udaljenom samo kilometar od Pivnica, pao je tokom pomenutog bombardovanja 141 projektil i jedna ,,krmača”. Posle je Kraljevo a i ovom područje pogodio i zemljotres...

Da li i takvi potresi mogu biti uzrok raspuklina i klizanja zemlje, pitali smo i iskusnog stručnjaka za klizišta, građevinskog inženjera Milenka Ivkovića iz Beograda, koji nam je objasnio:

– To, sigurno, može da pospeši eroziju, odronjavanje zemlje. Jer, stvore se raspukline, rupčage gore u brdu, tu se skuplja voda, prodire duboko u zemlju, led ih tokom zime širi i jednog dana velika količina zemlje i kamena klizne na put. Ali, smatram da je ovde prevashodni uzrok geologija, geološki sastav zemljišta u kome je mnogo kamena serpentina. Ima i škriljaca, sve je to nestabilno, naročito pod uticajem vode, mraza i leda, a ako tome dodamo da je ovaj deo puta uvek u senci, na osojnoj strani brda, onda su to uslovi za eroziju. Doduše, tokom poslednje popravke i delimičnog proširenja puta neke kosine su pomerene, ali je duž te deonice, na nekoliko najkritičnijih mesta, postavljena zaštita. Međutim, mreže i kamene i betonske podzide nisu adekvatna zaštita za ovakva stanja – ističe Ivković.

On nam je još objasnio da se u bogatijim zemljama, na ovakvim terenima, putevi grade preko mostova, kroz tunele. ,,Beži” se, zapravo, od blizine strmina, ali niti je Ibarska magistrala put najviše kategorije niti za gradnju takve saobraćajnice ovde ima novac.