Nova radna mesta „na čekanju"

Kragujevac – Dugotrajni finansijski požar koji je goreo u gradskom budžetu polako se gasi i stišava. Nova gradska vlast je prvo odblokirala račun, zahvaljujući Vladi Srbije koje je Kragujevcu poslala 300 miliona dinara bespovratne pomoći, a potom je usledilo i refinansiranje dugoročnih bankarskih kredita u iznosu od 10 miliona evra (1,25 milijardi dinara). Nešto bolje stanje osetiće se već krajem ovog meseca, kada će Skupština grada glasati o juče predloženom rebalansu budžeta (ranije planirano 8,2 milijarde dinara), čiji će deficit biti upola manji od projektovanog. Umesto 850, manjak u kasi za ovu godinu biće 360 miliona dinara.

Na ovaj način, vlast u Kragujevcu ispunila je prve dve faze obećanja koja je dala oktobra prošle godine, kada je u gradu formirana nova skupštinska većina predvođena Srpskom naprednom strankom.

Iako je smena vlasti, koju je predvodila regionalna stranka Veroljuba Stevanovića Zajedno za Šumadiju, izazvala dosta političke bure, vlast naprednjaka i široke koalicije koncentrisala se na ekonomske teme, ignorišući optužbe da je kormilo grada preuzela „pučem” i „otela na silu”. U prilog takvoj orijentaciji išla je i izjava novog gradonačelnika Radomira Nikolića koji je u svom prvom obraćanju medijima rekao kako „ne zna da li su ga odbornici izabrali za gradonačelnika ili stečajnog upravnika”.

Ako bi se za prvu fazu sređivanja gradskih finansija – deblokadu računa – moglo reći da je plod novih političkih odnosa između grada i države, oličenog u partijskom saglasju na oba nivoa vlasti, druga faza – refinansiranje kredita – bila je očito rezultat i dobre ekonomske procene da Kragujevac, sa svim obavezama prema bankama koje su dospevale na naplatu, ove godine ne bi mogao normalno da funkcioniše.

Osim što su neke loše kreditne partije zamenjene povoljnijim, grad je od novih kreditora dobio i odlaganje otplate na godinu dana (grejs period), što će aktuelnoj upravi omogućiti ne samo da predahne, već i da krene u najtežu, treću fazu konsolidacije javnih finansija koje su pritisnute katastrofalnom situacijom, pre svega, u komunalnom sektoru.

Dugovi komunalnih preduzeća i viškovi radnika, za koje je nemoguće obezbediti redovnu isplatu zarada, naći će se na dnevnom redu sredinom godine, kada se očekuje donošenje prvih mera koje treba da zaustave dugogodišnje propadanje mnogih gradskih preduzeća, ne samo komunalnih.

Prema saznanjima „Politike”, grad će, kada je reč o racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru, uključujući i administraciju, pratiti poteze republičke vlasti koji idu u smeru da se u naredne tri godine otpušta po pet odsto zaposlenih, što kroz prirodni odliv (odlazak u penziju), što kroz raskid ugovora sa onima za čijim angažmanom zaista nema potrebe.

Uključujući i „Energetiku” (gradsku toplanu), koja je još uvek živi u pretranzicionom periodu kao društveno preduzeće, u javnom sektoru grada uposleno je oko 4.500 ljudi.

Pre dve decenije, kada je opozicija u Kragujevcu srušila SPS sa vlasti, 1996. godine, gradska uprava je imala 360 zaposlenih, a danas više od 800. Na isti način, po partijskim, rođačkim i sličnim „linijama”, uvećavao se i broj zaposlenih u gradskim preduzećima, pa je tako „Vodovod”, sa svojih 750 radnika, danas najmnogoljudnija firma u gradu posle „Fijata”.

Ovaj paradoks neko će morati da vrati u normalu, što bi moglo izazvati nove socijalne nemire u gradu koji je ionako već umoran od svih tranzicionih zavrzlama koje su opustošile i privredu i novčanike. Taj „požar”, u gradu u kome je već bez posla više od 22.000 ljudi (gotovo trećina radno sposobnog stanovništva), mogao bi da bude ugašen samo otvaranjem novih radnih mesta, ali za tuuslovno rečeno „četvrtu fazu” oporavka još nisu iznete jasne smernice. Možda će se na tome raditi posle izbora 2016.

B. Kartalović