Nezaposleno 105.000 intelektualaca

Svaka deseta osoba u našoj zemlji dobija neku vrstu socijalne pomoći od države, govori statistika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja svedoči da u ovom momentu 671.022 osobe u Srbiji dobija dečji dodatak, dodatak za tuđu negu i pomoć i novčanu socijalnu pomoć. Analiza socijalnih davanja govori da dečji dodatak prima 373.559 mališana, novčanu socijalnu pomoć dobija 265.396 osoba, dodatak za pomoć i negu druge osobe stiže na adresu 16.504 osoba, a uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć dobija 15.090 osoba.

Od kako je prošlog oktobra doneta uredba o radnom angažovanju korisnika socijalne pomoći, od 138.500 korisnika država očekuje da „zarade” socijalna davanja – s obzirom na to da više od 70 odsto ovih osoba spada u nekvalifikovanu ili polukvalifikovanu radnu snagu. U Ministarstvu rada ističu da je najveći broj njih angažovan od strane komunalnih preduzeća u lokalnoj zajednici. Trećini korisnika novčane socijalne pomoći ponuđena je prekvalifikacija, kako bi bili konkurentniji na tržištu rada.  

Procene Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva govore da 610.000 ljudi u našoj zemlji živi ispod apsolutne linije siromaštva. Međutim, važno je razumeti da siromaštvo nije jednako raspoređeno između različitih kategorija društva. To u prevodu znači da je od 100 osoba sa osnovnim ili nižim obrazovanjem oko 13 njih siromašno, dok je od sto visoko obrazovanih osoba siromašno tek jedno ili dvoje njih. Međutim, odgovor na pitanje kako se definiše ta granica siromaštva nije nimalo jednostavan. Međunarodno verifikovana granica siromaštva podrazumeva preživljavanje sa dolar i 25 centi dnevno, ali nadležno ministarstvo kao siromašne posmatra građane sa 7.530 i manje dinara mesečno, što znači da „liniju siromaštva” definiše niže čak i od one koju je statistika izračunala i objavila kao najnižu sa kojom je moguća elementarna egzistencija. Drugom odraslom licu koje živi u istom domaćinstvu dodaje se još 3.765 dinara mesečno, a detetu još 2.259 dinara.

Međutim, ilustrativni dokaz teze o razmeri siromaštva u našoj zemlji jeste i porast broja korisnika narodnih kuhinja. U ovom momentu, jedini obrok u toku dana za 35.320 osoba u Srbiji je onaj koji dobiju u narodnoj kuhinji – pola litre kuvanog jela i pola kilograma hleba. Prema rečima Jelene Radojičić iz Crvenog krsta Srbije, na teritoriji naše zemlje postoji 76 narodnih kuhinja – izuzimajući Kosovo i Beograd, u čijoj gotovo svakoj opštini postoji po jedna narodna kuhinja, u kojima se hrani oko 12.000 osoba. Naša sagovornica podseća da za 60 odsto korisnika narodnih kuhinja ručak predstavlja jedini obrok u toku dana i zabrinuto konstatuje da je svaki treći korisnik usluga narodnih kuhinja maloletan. 

Tu, nažalost, nije kraj priče o našim sugrađanima koji su u stanju „ekonomske potrebe” i onima koji će u bliskoj budućnosti popunjavati rubriku pod nazivom „socijalno ugroženi”. Naime, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nalazi se armija od 753.949 nezaposlenih, kojoj pripada gotovo svaka deseta osoba u našoj zemlji. Iskustvo zaposlenih u ovoj službi govori da visoko obrazovanje nije garancija da nećete postati tehnološki višak ili godinama čekati svoje parče hleba. Naime, u ovom momentu na birou se nalazi oko 105.000 osoba sa završenim fakultetom ili višom školom. Možda nekome utešno zvuči činjenica da visokoobrazovane osobe radnu knjižicu čekaju „samo” dve godine, dok osobe bez kvalifikacija posao u proseku traže oko četiri godine i devet meseci, ali se ova statistika menja u zavisnosti od fakultetske diplome koju poseduje osoba – iskustvo zaposlenih u NSZ-u svedoči da posao najduže čekaju profesori fizičke kulture, profesori razredne nastave, diplomirani inženjeri mašinstva, diplomirani pravnici, ekonomisti i menadžeri, potom inženjeri arhitekture, doktori stomatologije i doktori medicine.  

Polovina svih nezaposlenih ima između 30 i 50 godina, a svaka četvrta osoba koja se nalazi na birou mlađa je od 30 godina. Polovinu svih nezaposlenih čine osobe sa srednjim obrazovanjem, a trećinu – osobe bez kvalifikacija i niskokvalifikovane osobe. Na posao najduže čekaju pomoćnici konfekcionara, šivači tekstila, pomoćni bravari, vozači lakih motornih vozila, krojači tekstila, šivači konfekcije, mašinski mehaničari, prelci, tkači, pletači i prodavci robe svakodnevne potrošnje. Kada su u pitanju osobe sa srednjoškolskim obrazovanjem, na posao najduže čekaju laboranti biologije, upravni tehničari, servisni mašinski mehaničari, knjigovođe, voćarsko-vinogradarski tehničari, učitelji i saradnici u nastavi, inokorespondenti, komercijalni i tekstilni tehničari.