Niko ne naruči čizme

Pirot – Pirotski „Tigar a. d.” proizveo je prošle godine oko 1.350.000 pari gumene obuće. Prodali su 1.290.068 pari čizama za oko 13.575.000 evra. Oko tri četvrtine robe otišlo je u izvoz, kaže za naš list Branislav Ćurić, izvršni direktor za komercijalu i marketing ovog preduzeća koje, kako reče, još nije stalo na zelenu granu.

U čemu je problem, pitamo čoveka koji je maja prošle godine bio jedan od ljudi koji je bio stalno „na vezi” s novinarima kada je trebalo izveštavati sa poplavljenih područja? Gde god je zatrebalo stizao je sa svojim čizmama i „ekipama” i doturao obuću koja je tada i bukvalno mnogima glavu sačuvala.

„Tigar” je, podseća Ćurić, u otklanjanju posledica majskih poplava u Srbiji poklonio 12.606 pari gumene obuće u vrednosti 11,7 miliona dinara sa zaračunatim porezom na dodatu vrednost, jer te donacije nisu oslobođene te obaveze. Korporacija je animirala i svoje poslovne partnere koji su tada donirali još 7.559 pari čizama. Ukupno oko 20.000 pari te vrste obuće isporučeno je institucijama i stanovništvu na područjima koja su bila zahvaćena poplavama.

„Čak smo ih i našim vozilima otpremili Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije i Vojsci Srbije, Crvenom krstu i kriznim štabovima od Valjeva, Čačka, Loznice, Šapca, preko Beograda, Svilajnca, Paraćina, Krupnja, Smederevske Palanke, Varvarina, do Osečine, Mladenovca, Obrenovca, Majdanpeka, Kladova...).” Čizme su poklonjene i MUP-u Republike Srpske u četiri opštine – grada.

Sada, opet, ne kao lane, poplave, istina nešto manje, veliki snegovi, klizišta... a u „Tigrovim” magacinima čekaju čizme. Kao da nikome nisu potrebne. Zaboravlja se stara istina, podseća Ćurić, da se čizma po suši kupuje. Da nije izvoza za armije Finske, Švedske i Estonije, kao i Centru za vanredne situacije Hong Konga, fabrika zaštitne gumene obuće za sve namene, pa i potrebe vatrogasnih jedinica, našla bi se u još ozbiljnoj situaciji.

„Poučeni prošlogodišnjim iskustvom i velikim poplavama, koje su zadesile Srbiju tokom maja, ali i kasnije, kada se jasno videlo kolika je potreba za gumenom obućom i da u takvim situacijama mnogima mogu da znače spas, „Tigar” se ove zime obratio nadležnim institucijama i Sektoru za vanredne situacije da u planiranju svojih aktivnosti imaju u vidu njihove čizme”. Računalo se s tim da se dobro dobrim vrati i da sve ono što su tada učinili – neće biti zaboravljeno. I? Ništa. Niko da se javi.

„Nama je i ova 2015. godina, godina finansijske konsolidacije. Ovim upitom hteli smo, kao odgovorna kompanija, da sagledamo potrebe naših institucija i da na osnovu toga imamo realnije planove proizvodnje i plasmana. Da nam se opet ne dogodi kao lane da nas priroda i nepogode iznenade. Da naše čizme čekaju tamo gde mogu da zatrebaju i da budu pri ruci u institucijama i organima koji prvi u takvim okolnostima deluju, a ne da navrat-nanos, kao prošle godine, opet sve svoje resurse stavljamo u funkciju potreba nadležnih institucija i stanovništva”, kaže Ćurić.

U „Tigar” nije stigao nijedan odgovor. Porudžbina. Ćurić priznaje da su i dan-danas poprilično iznenađeni horskim ćutanjem domaćih institucija. „Ne bi bilo dobro”, smatra naš sagovornik, „da neko naš upit, da nam se dostave potrebe za zaštitnim čizmama, protumači željom da hoćemo da naplatimo ono što smo lane poklonili. Čak i da to hoćemo ne možemo. Mi smo najveći domaći proizvođač ovakve zaštitne obuće. Valjda je red da sa našim velikim kupcima i institucijama kojima su naši proizvodi potrebni budemo u vezi tim pre što smo lane divno sarađivali. Poplava će opet biti, ali niko ne zna kada i gde. Izgleda da su negde neke smetnje na vezama. Bojimo se da nisu u pitanju samo pare”, kaže na kraju Ćurić i dodaje da je „Tigar” i dalje na staroj adresi u Pirotu. Neka se zna. Za ne daj bože, dodaje.