„Inflatorno dete" i antikrizni recept

Kopaonik – Ukoliko monetarna politika teži ka ciljanoj inflaciji, onda i država, kroz optimizaciju svojih troškova mora tome da doprinese. Potrebna je bolja koordinacija monetarne i fiskalne politike. Ovim rečima Jelisaveta Lazarević (21), najbolji student Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA), odgovara na pitanje „Politike” šta je rešenje za izlazak iz krize. Pronašli smo je u publici kongresnog centra hotela „Anđela” na Kopaoniku, kako pažljivo sluša izlaganja ekonomskih teoretičara i praktičara na Biznis forumu na Kopaoniku. Ponosno kaže da je učestvovanje na forumu dobila kao nagradu. Jelisaveta je najbolji student FEFA fakulteta, ali i dobitnica Mumert stipendije za postdiplomske studije na Univerzitetu u Kelnu.

– Čast mi je što sam dobila priliku da uživo čujem i vidim kako se raspravlja o nekim bitnim pitanjima i koji su adekvatni izlazi za te probleme. Znači mi što to mogu uživo da čujem najveće stručnjake iz oblasti ekonomije i privrede – oduševljena je Jelisaveta.

Po svojim predlozima ni po čemu ne zaostaje za svojim starijim i iskusnijim kolegama. „Konsolidacija budžeta jeste neophodna i nužna, dodaje, ali mora da postoji privredni rast”. To je važno jer sa povećanjem proizvodnje, rastu i porezi koje privrednici uplaćuju u budžet, objašnjava.

Pošto smo razgovor vodili na Kopaoniku, pre nego što je centralna banka smanjenjem kamatne stope relaksirala monetarnu politiku, pitali smo Jelisavetu šta bi pred sednicu Izvršnog odbora savetovala guvernerki Jorgovanki Tabaković kada bi joj se ukazala prilika.

– Ukoliko bi se smanjila referentna kamatna stopa to bi moglo da podstakne privrednu aktivnost – kaže ona i objašnjava da je referentna kamata ona po kojoj se usklađuju sve druge kamatne stope. Ako bi krediti otišli u potrošnju to bi povećalo tražnju i proizvodnju, navodi Jelisaveta. Pod uslovom da se novac potroši u Srbiji, dodaje.

Tog dana dok smo razgovarale na Biznis forumu bivši guverner Dejan Šoškić prozvao je guvernerku Jorgovanku Tabaković da vodi politiku ciljanja kursa, umesto ciljanja inflacije. Na pitanje ko je u pravu, Jelisaveta odgovara:

– Kako sam učila od profesora Nebojše Savića, koji je i predsednik Saveta guvernera, Srbija ima rukovođeno plivajući devizni kurs i na tržištu mora da brani svoje devizne rezerve. Generalno, cilj centralne banke je stabilnost cena. I kroz monetarno sidro i referentnu kamatnu stopu NBS zapravo održava stabilnost cena. Prema poslednjim izveštajima NBS, ciljana inflacija nije postignuta i ona je ispod donje granice cilja.

Da li to znači da bivši guverner nije u pravu, pitali smo Jelisavetu. „Nisam to rekla”, kazala je uz osmeh.

Ono što je zanimljivo je da je Jelisaveta „inflatorno dete” jer je rođena 1993. godine. Možda je i to opredelilo njeno životno opredeljenje.

Interesovalo nas je i kako bi svojoj baki objasnila da je smanjenje penzija bilo neophodno.

– Rekla bih joj da država mora da štedi. Naravno, nekad novac mora da se troši da bi se stvorio. Ali smatram da nije rešenje trošenje novca na plate i penzije, već na investicije. Da je to bolje za produktivnost jedne zemlje – navodi Jelisaveta.

I baba bi te sve shvatila tako ekonomskim rečnikom rečeno, prekinuli smo je.

– Objasnila bih joj da ako su joj, na primer, potrebna kolica koja će joj omogućiti kretanje, a za koja danas nema para, da će onda morati da štedi – mudro se Jelisaveta dosetila primera. I sa državom je isto, dodaje, jer danas najviše troši za plate, penzije i javnu administraciju.