Mačka iz vodenih dubina

Severoistočni deo Atlantika i vode Mediterana dom su evropske male pegave ajkule-mačke. Ova vitka morska životinja vretenastog tela prekrivenog tamnim okruglastim mrljama ime je dobila zbog svojih izduženih očiju postavljenih na gornjem delu glave, nalik očima kakve imaju mačke. Gornji i donji kapak ne mogu potpuno da se zatvore, zbog čega su oči ajkule zaštićene providnom membranom, koja služi kao "treći kapak". Familija ajkula-mačaka ima petnaestak rodova, sa više od stotinu vrsta. Kao i sve njene rođake, i evropska ajkula-mačka je jedna od manjih ajkula: dostiže dužinu od svega jedan metar, a retko je teža od jednog kilograma. Zubi su joj sitni i raspoređeni u redove: po 40 do 110 redova u svakoj vilici. Za čoveka je bezopasna.

Veći deo vremena provodi plivajući blizu morskog dna: može se pronaći u plićaku, ali i u dubinama većim od 100 metara. Mekušce, ljuskare, sitne glavonošce i ribe kojima se hrani traži među algama, koralima i u morskoj travi. Bez obzira na to da li je plen sakriven u pesku, šljunku ili mulju, ajkula-mačka će ga lako pronaći zahvaljujući oštrim čulima: sposobna je da sa velike daljine oseti miris i čuje kretanje svoje žrtve. Pored toga, ova životinja može da detektuje i električno polje koje stvaraju ribe i morske struje. U glavi ajkule-mačke nalaze se i posebni receptori koji joj omogućavaju da plovi upravljajući se prema Zemljinom magnetnom polju.

Mladi ajkule-mačke rađaju se iz jaja. U proleće, posle parenja, ženka polaže 20-25 jaja. Svaki embrion nalazi se u posebnoj pravougaonoj, blago zaobljenoj kapsuli, načinjenoj od keratina i kolagena i ispunjenoj hranljivim materijama u tečnom stanju, koja se zove "torbica morske sirene". Ova poluprovidna "tašnica" ima savijene krajeve uz pomoć kojih se pričvršćuje za stabljike morske trave kako je ne bi odnela morska struja. "Torbica morske sirene" nastaje u telu ženke zahvaljujući posebnoj žlezdi.

Uprkos prilično čvrstom omotaču "jajeta" u kojem se razvijaju, embrioni ajkule-mačke su u velikoj opasnosti od grabljivaca, pošto se majka, kad iz tela izbaci "tašnicu", više ne brine o nerođenom potomstvu. Ovim "upakovanim" mladuncima hrane se neke vrste kitova i ajkula, dok morski puževi i paraziti buše kožni omotač u kojem embrioni rastu kako bi došli do hranljive tečnosti u kojoj plivaju male ajkule.

Kada odrastu, ajkule-mačke često stradaju kao žrtve svojih krupnijih rođaka. Zakon morskih dubina je surov: veća riba uvek jede manju!