EU očekuje da postepeno uvodite sankcije Rusiji

– Mi razumemo tradicionalnu vezu i čvrste odnose Srbije sa Rusijom, ali isto tako očekujemo i potpunu posvećenost kada je u pitanju put ka EU. To mi je i tokom razgovora potvrdio i ceo srpski politički vrh –kaže Tanja Fajon, potpredsednica Kluba poslanika Naprednog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, član delegacije evropskih parlamentaraca koja je upravo posetila Beograd. Ona dodaje da ne sumnja da su oni koji predvode Srbiju „svesni potrebe da se spoljna politika EU, uključujući i sankcije Rusiji, postepeno primeni i u Srbiji, to jest da se spoljna politika Srbije harmonizuje sa spoljnom politikom EU”.

Odgovarajući na našu molbu da u svetlu činjenice da je EP u Rezoluciji o napretku pozvao Srbiju da pojača napore za usaglašavanje svoje spoljne politike sa spoljnom politikom EU, uključujući Rusiju, prokomentariše nedavnu izjavu američkog ambasadora Majkla Kirbija da su postojali razgovori o tome da Srbija uvede sankcije Rusiji, ali da to ne znači da tako nešto mora da se uradi, Tanja Fajon, u intervjuu za „Politiku”, navodi i da su dosad više puta pričali o potrebi da se spoljna politika Srbije uskladi sa spoljnom politikom EU jer je to pravilo koje važi za sve države kandidate za članstvo, to jest sve države koje žele da se pridruže evropskoj porodici.

– Naravno, ako se vratim na izjavu ambasadora Kirbija, svaka država odlučuje o svojim ciljevima i o pravcu svoje spoljne politike, ali ponavljam, ako je cilj EU, onda se očekuju i prilagođavanja na svim zakonodavnim područjima i usvajanje akija (evropskog pravnog poretka – prim. aut.) – naglašava Fajonova, koja inače u EP dolazi iz Slovenije.

EP je u Rezoluciji o napretku Srbije pozvala na što brže otvaranje prvih poglavlja. Kada bi se prva poglavlja mogla otvoriti?

Posle usvajanja Rezolucije o napretku Srbije prošle nedelje, i inače u proteklom periodu, moja glavna poruka kada je u pitanju evropski put Srbije jeste da je važno da se pregovori što pre započnu. Važno je, dakle, da taj proces otpočne, a pogotovo mi se važnim čini otvaranje poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, pravne države, osnovnih ljudskih prava, pravde, slobode i bezbednosti. Uvek je teško spekulisati o datumima, ali ja bih volela da vidim da se prva poglavlja otvore najkasnije do kraja ove godine.

Kako ste vi glasali povodom amandmana nekih hrvatskih poslanika da se Srbija spreči u procesuiranju optuženih za ratne zločine počinjene na teritoriji Hrvatske? Molim vas i da svoj stav obrazložite.

Ja sam bila protiv tog amandmana i jasno sam izražavala svoj stav da se ne slažem da je to deo Rezolucije o napretku Srbije. To je stvar odnosa između Srbije i Hrvatske, stvar prošlosti ove dve zemlje, kao i stvar o kojoj, po mom mišljenju, treba da raspravljaju pravni stručnjaci. Mislim da Evropski parlament ne sme da bude poligon za rešavanje ovakvih stvari.

Da li dodatne migracije Albanaca s Kosova predstavljaju dodatni pritisak na Srbiju da prizna nezavisno Kosovo?

Smatram da su odnosi između Srbije i Kosova deo dijaloga o normalizaciji i veoma mi je drago što je taj proces ponovo počeo posle dugog zastoja. Ono što mogu da potvrdim to je da je dijalog između Beograda i Prištine od suštinskog značaja ne samo za napredak Srbije prema Evropskoj uniji već i za bolje odnose u celoj regiji. U tom smislu Srbija nosi veliku odgovornost kao bitan faktor na Balkanu.

Isto tako, aktivno se zalažem za što brže uvođenje bezviznog režima i za državljane Kosova, koji su još jedini u regiji ostavljeni sa viznom obavezom. To bi pored slobode putovanja za državljane Kosova značilo i manje trgovine ljudima, trgovine lažnim dokumentima i ostalih ilegalnih radnji.