Vrhovni sud oslobodio Grešnog Miloja

Čačak – Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije usvojio je zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo republički javni tužilac i preinačio pravosnažne presude izrečene Miloju Stevanoviću i Slobodanu Iliću iz Čačka, ocenivši da su nejasne i nerazumljive. Presudom Vrhovnog kasacionog suda obustavlja se prekršajni postupak protiv njih dvojice, čime su poništene i odluke o novčanim kaznama i zabrani pristupa manastiru Vaznesenje u Ovčar Banji.

Presudom Prekršajnog suda u Čačku od 1. aprila prošle godine, koju je 3. jula potvrdio Prekršajni apelacioni sud u Kragujevcu, Stevanović i Ilić su oglašeni krivim jer su „drskim i bezobzirnim ponašanjem remetili javni red i mir”. Prvi je kažnjen globom od 15.000 dinara i zaštitnom merom od 12 meseci zabrane pristupa manastiru Vaznesenje, a drugi sa 10.000 dinara i šestomesečnim neprilaskom bogomolji.

Prekršajni sudovi za greh su im uzeli što su „12. jula 2012. godine sa grupom pristalica monahinja koje su isključene iz Vaznesenja i Srpske pravoslavne crkve, došli u portu ovog manastira u nameri da obave parastos bivšem igumanu ocu Savi, te da su i pored upozorenja sadašnjeg igumana Timoteja, na groblju iza crkve obavili parastos”. Međutim, u takvoj izreci, po nalazu Vrhovnog kasacionog suda, uopšte nije opisano šta je to drsko i bezobzirno bilo u ponašanju ljudi na parastosu.

Time je, navodi se u presudi VKS, učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja bi dovela do ukidanja presude, ali je 12. jula prošle godine ionako nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

U oborenoj presudi Prekršajnog suda u Čačku navodi se da je onda, na Petrovdan 2012. godine, iguman Timotej upozorio raščinjenog sveštenika Slobodana Ilića da ne može da obavlja službu u porti manastira, a Miloja Stevanovića da mu je dekretom zabranjen ulaz u crkve i manastire Žičke eparhije, „na šta su se oni oglušili, prošli kroz portu i došli do groblja iza crkve gde je obavljen parastos”.

Tražeći zaštitu zakonitosti pred Republičkim tužilaštvom, Ilićev advokat Tomislav Erić iz Čačka podsetio je da je parastos „tiha molitva za umrle” pa ne može biti reči o „drskom i bezobzirnom ponašanju”, dodajući da poseta groblju ne zadire u crkveno ustrojstvo Vaznesenja, jer posetioci nisu ulazili u druge objekte u porti, u crkvu, trpezariju ili ekonomiju, niti se incidentno ponašali.

Inače, Slobodan Ilić je 40 godina radio kao sveštenik, a tri generacije njegove porodice imaju 125 godina službovanja u manastirima. Odmah posle penzionisanja, presudom Crkvenog suda Žičke eparhije, koju je 2012. godine potvrdio Veliki crkveni sud SPC, kažnjen je lišenjem svešteničkog čina i isključenjem iz crkvene zajednice.

I preduzetnik i vernik Stevanović, koji svoje knjige potpisuje kao Grešni Miloje, isključen je iz SPC 2011. godine, jer se stavio na stranu raščinjenog vladike Artemija, i svoje narodno selo na Jelici ustupio za manastir izbeglim monasima Crne reke. I sestrinstvo Vaznesenja, izbačeno maja 2012. iz hrama na Ovčaru, podiže na toj planini svoj manastir, uz pomoć Stevanovića. I Ilić se, kao sveštenoslužitelj, pripojio Eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu kojoj je na čelu arhijerej Artemije (Radosavljević), i koja ne prihvata ekumenizam.

Miloje Stevanović (66) je pre nekoliko dana Policijskoj upravi u Čačku uputio dojavu u kojoj objašnjava da je sada „merama ’apšenja, privođenja i izricanja kazni vaspitno popravljen”, i dodaje:

„Obaveštavam vas da nameravam da narednih dana zapalim sveću na grobu mog duhovnog oca, Save Vaznesenjskog, čije telo počiva na memorijalnom javnom mestu – groblju pokraj manastira Vaznesenje. O tome vas, dakle, obaveštavam zato što po doktrini komandira Tihomira Salevića i igumana Timoteja takav čin predstavlja drsko i bezobzirno ponašanje. Tom prilikom ću upotrebiti ono što, po osećaju Timoteja, predstavlja veoma opasno oružje: molitvu, sveću od čistog voska i tamjan. Čak i šibicu. Zato predlažem da po vašem proverenom i uigranom običaju, radi predostrožnosti uputite na Vaznesenjsko groblje kordon dobro naoružanih ljudi”.

G. Otašević