Dolari upravljaju bakrom i Borom

Rudarsko-topioničarski basen „Bor” – od pre dva dana ima novog vlasnika, austrijsku kompaniju „Atek”. Posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora kompanija u vlasništvu biznismena Mirka Kovača ima zakonski rok od 25 radnih dana da isplati cenu od 466,6 miliona dolara. U paketu njegovih obaveza su i investicije od 230 miliona dolara, što ovu transakciju čini jednom od najvećih u ovdašnjoj privatizaciji.

Za razliku od nekih drugih kupoprodaja RTB je prodavan i prodat u američkoj valuti, i na prvom i na drugom tenderu. Razlog za definisanje cene u dolarima u javnom pozivu na oba tendera je što se cena bakra na svetskom tržištu iskazuje na taj način. To je bila preporuka i privatizacionog savetnika firme „Dilojt”.

I visina otpremnina koju novi vlasnik nudi zaposlenima iskazana je u dolarima i u direktnoj je vezi s kretanjem cene bakra na svetskoj berzi. Naime, oni radnici RTB-a koji prve tri godine posle privatizacije budu proglašeni tehnološkim viškom, dobiće otpremnine u zavisnosti od prosečne cene bakra na Londonskoj berzi metala. Otpremnine od 500 evra, prema predlogu „Ateka”, biće podeljene ukoliko godinu dana unazad od raskida radnog odnosa cena bakra na berzi bude iznad 8.000 dolara. Ukoliko cena bakra bude između 6.000 i 7.999 dolara, radnici RTB-a dobiće otpremnine od 400 evra, a ako bude niža od 6.000 dolara po toni, isplatiće se 200 evra po godini radnog staža.

Inače, u ovdašnjoj privatizaciji nije bila retkost da se kupoprodajna cena iskaže u američkoj valuti. Tako je u slučaju „Beopetrola” cena bila 115 miliona dolara, kod prodaje „Putnika” pet miliona dolara, a privatizacioni savetnik „Meril Linč” je, na primer, procenio da 50 odsto vrednosti NIS-a vredi 582 miliona dolara. I ovde je, verovatno, presudno to što se nafta na svetskoj berzi obračunava u dolarima. Inače, stručnjaci za privatizaciju kažu da nema smetnji da, ukoliko je cena izražena u jednoj valuti, bude isplaćena u drugoj, konvertibilnoj, naravno, u odgovarajućem iznosu.

S obzirom na trenutni odnos evra i dolara po kome je američka valuta slabija u odnosu na evropsku do 40 odsto transakcija obavljena u evrima omogućava da se iskaže veća suma u dolarima. Tako je, na primer, Mlađan Dinkić izjavljivao da je prodaja RK „Beograd” za 360 miliona evra zapravo teška gotovo pola milijarde dolara. U slučaju RTB- a teško da bi se pojavila takva izjava.

Inače, bečki dnevnik „Prese” izveštava da je austrijski industrijalac Mirko Kovač uspeo da dobije novi „megaposao”, dodajući da je on pobedio ruskog biznismena Olega Deripasku u „pokeru” za RTB „Bor”. List prenosi da je ova kupovina po ceni od 466 miliona dolarajednaod do sada najvećih poslovnih poduhvata koncerna „Atek”. Posao u Srbiji trebalo bi daučvrsti Kovačev položaj na evropskom tržištu bakra, ali, istovremeno on sadrži i ogromne rizike. „I to ne samo zato što se RTB mora sanirati. Kovač, čiji ’Atek’ sa ’Brikslegom’ poseduje već jednu valjaonicu bakra, s dosta novca je prošlog leta ušao u nemački ’Afineri’ i belgijski ’Kumerio’. U međuvremenu je sa ’Afinerijem’ započeo poker za vlast”, podvlači list. „Pošto je Kovač pored ulaska u ’Afineri’ i ’Kumerio’ prošle godine imao i druga preuzimanja preduzeća, analitičari su u svojim ocenama stalno ukazivali da će otkup RTB ’Bor’ znatno opteretiti strukturu kapitala ’Ateka’”, dodaje dnevnik. „Stopa zaduženosti je u septembru bila na 133 odsto, i porašće otkupom RTB-a na 200 procenata”, smatra Harald Veghofer iz banke Unikredit. Njegov kolega Patrik Hargrevs iz kuće „Goldman Saks” ocenjuje da se „Atek” „agresivno zadužio” i da veoma nestabilna cena bakra predstavlja veliki rizik po ovaj koncern i kurs njenih akcija, koji od sredine prošle godine neprestano gubi na vrednosti. Kovač je, na drugoj strani, stalno govorio da je finansiranje otkupa RTB-a obezbeđeno, i da nema problema likvidnosti.Po nekim informacijama, on je pronašao finansijsku konstrukciju prema kojoj će obezbediti 50 odsto svote, a ostatak će osigurati preko kredita, između ostalih i od Evropske banke za razvoj. Odobrenjem otkupa RTB-a sve je izvesnije da će se Kovač rešiti svog 25-procentnog udela u „Kumeriju”. Na taj način on će dobiti 200 miliona evra, tvrdi „Prese”. Taj paket deonica on je kupio s ciljem da pomrsi planove „Afinerija” o preuzimanju belgijskog konkurenta i da u svoju korist preokrene igru u evropskom gigantu bakra iz Nemačke. Međutim, dodaje list, nedavno se sve preokrenulo u korist „Afinerija”, jer kada je Kovač pokušao da poveća svoj udeo sa 13,7 na 30 odsto, savet deoničara je zakazao vanredni sastanak. Ukoliko se obistine glasine da ruski „Norilsk Nikel” Vladimira Potanina namerava da proguta „Afineri” Kovač bi mogao za svoje deonice da dobije oko 50 miliona evra.„U tom slučaju on ne bi realizovao svoju strategiju, ali bi barem ostvario dobit”, kažu neimenovani bankari.  

Jovana Rabrenović

------------------------------------------------------

Da se ne ponovi „Kuprom”

Bor – Borani su podeljeni u proceni šta će im značiti potpisivanje ugovora u Vladi Srbije o prodaji ovdašnjeg kombinata bakra austrijskoj kompaniji „Atek”, čiji je suvlasnik Mirko Kovač. Skeptika ima više nego optimista i oni posebno „zebu” što se i novi kupac obavezao da će ulog od 466 miliona dolara obezbediti u narednih 25 dana i to iz bankarskog kredita.

– Strahujemo da će se i sada priča sa „Kupromom” ponoviti – rekao je u četvrtak u Boru predsednik Sindikata metalaca Zvonko Živaljević na protestnom skupu više od 3.000 bivših radnika i penzionera. Oni su ispred direkcije borske kompanije negodovali što im je ministar Dinkić, zajedno sa poslovodstvom RTB-a, kako oni tvrde, samovoljno oduzeo pravo da dobiju po 200 evra nadoknade za godinu staža od prodaje njihovog kombinata.

Više od 5.000 bivših radnika i penzionera potpisalo je peticiju kojom upozoravaju vladu da nadoknadu u pomenutom iznosu treba da dobije 4.690 sadašnjih radnika kombinata, ali i još 15.000 bivših radnika i penzionera, „koje Dinkić ne priznaje”.

– On bi sada da nam udeli samo 25 miliona dolara od prodaje imovine, iako smo više puta kategorično zahtevali da radnicima i penzionerima pripadne najmanje 200 miliona dolara – kaže Živaljević. – Kao da je to Dinkićeva dedovina, a ne naša imovina sticana duže od jednog veka. Eto vam, veli, 25 miliona pa podelite, pa koliko vam „ispadne” pojedinačno. Ali, mi poručujemo da tako neće moći i da se nećemo pomiriti sa Dinkićevom samovoljom. Ili će nam zahtevi biti ispunjeni, da svi dobijemo po 200 evra, kao minimum minimuma, ili protesti neće prestajati. Ne želimo Dinkićevu milostinju.

Na vest da je potpisan kupoprodajni ugovor u Vladi Srbije, „Politici” se javio i bivši dugogodišnji uspešni direktor borske kompanije Božin Jovanović. Njemu posebno smeta izjava jednog stručnjaka objavljena u našem listu.

Tog stručnjaka navodno je iznenadilo što je vlasnik austrijske kompanije pristao da poveća ulog od 180 miliona dolara, što je bio uslov u tenderu, na 230 miliona. Jovanović kaže da se ne slaže s takvim mišljenjem, već da mu je blizak stav onih koji smatraju da je bitnije koliko će kupac uložiti u investicije, dakle u razvoj i zapošljavanje u kupljenom preduzeću. Mnogo bitnije nego koliko će platiti državi za imovinu preduzeća. Bilo bi, veli, tragično ukoliko bi novi gazda, nakon što izbroji pare državi, okrenuo ćurak naopako. Mogao bi, na primer, da zatvori sve rudnike u Boru i Majdanpeku i da u Boru topi samo uvozni koncentrat i to onaj najotrovniji i najjeftiniji. Gazdi bi profit rastao i ne bi se mnogo uzbuđivao što rudnici u Boru i Majdanpeku ne rade i što se Borani truju.
Stojan Todorović