Propagandom ću te, propagandom ćeš me
Skoro su objavljeni rezultati Levada centra iz Moskve, koji ukazuju da 86 odsto ruskih građana i građanki podržava Vladimira Putina. Dok su se zapadni akademci upinjali da objasne taj fenomen strahom, netransparentnošću ili stvarnom podrškom, neki su ovakvu podršku objasnili moćnom moskovskom propagandnom mašinerijom. Kako zapadni mediji pišu, ta mašinerija ne dela samo unutar ruskih granica već i izvan, ponajviše na rusko stanovništvo članica Evropske unije i na tradicionalne zone interesa Kremlja poput Moldavije. Sudeći po napisima štampe, glavna udarnica Putinove propagande jeste televizijski kanal Raša tudej, koji emituje programe na šest jezika i širi poruke diljem Starog kontinenta.
Odavno je poznato da se ratovi više ne vode samo oružjem već i vešto skrojenim kampanjama, internet vojnicima i televizijskim programima, koji kriju utkane poruke. Ako je verovati glavama vlada i država Evropske unije, ruska propaganda predstavlja ozbiljnu pretnju i treba joj se što pre suprotstaviti. Tako je Evropski savet, na sednici održanoj prošlog petka, odlučio da treba oformiti komunikacioni tim, koji će pod vođstvom Federike Mogerini, napraviti plan do juna o tome kako delati protiv ruskih dezinformacija. Kako pišu briselski mediji, EU ne želi da (prevashodno rusko) stanovništvo u baltičkim državama dobije pogrešne poruke, koje bi izazvale eventualne nemire i destabilizovale ove članice NATO-a. Zadatak novoformiranog tima biće da spravi „EU narativ”, koji će predstaviti drugačiju sliku realnosti od one koju Moskva servira. No, nije poznato kako će ovaj napor izgledati niti šta će izroditi, jer tačnog budžeta nema, a samo Raša tudej ima godišnji budžet od 300 miliona američkih dolara. Postoje indicije da će Brisel pokušati da uslovi svoju pomoć medijima „boljim izveštavanjem”. Cilj je da se kroz zanimljivi sadržaj predstavi drugačija istina prevashodno ljudima koji govore ruski jezik kao maternji, ali i široj javnosti, jer osnažena ruska javna diplomatija seže mnogo dalje od pograničnih zemalja.
Ukrajinska kriza je sve stereotipe i strahove zapadnog sveta prema Rusiji pojačala, pogotovo jer je glas baltičkih zemalja i Poljske postao glasniji. Narodi koji su nekada živeli pod sovjetskom čizmom nemaju prijateljskih osećanja prema Moskvi. No dok takva situacija ranije nije previše uticala na zajedničke stavove EU, nakon ukrajinske krize to se i te kako dešava. Briselskim kuloarima kruže priče da se stavovi baltičkih država sada pomno slušaju i da su čak i neke od najviših instanci iz Berlina zatražile njihovu pomoć ne bi li bolje razumele rusku propagandu. Želite li da ilustrujete trenutno stanje, pitajte Litvanca da li misli da će Rusija vojno napasti tu zemlju i saslušajte kako je taj razvoj događaja i te kako moguć. Litvanska vlada je izdala početkom ove godine i priručnik savetujući svoje građane kako da se ponašaju u slučaju invazije i okupacije. Parlament u Vilnjusu je prošle nedelje glasao za povratak obaveznog vojnog roka. Sećanja iz vremena represije Sovjetskog Saveza još su živa, a ukrajinska kriza ih dodatno boji.
U međuvremenu, američki „Politiko” je najavio proboj na evropsko tržište počevši od 23. aprila ove godine. Ovaj glasnik je lansiran 2007. u cilju izveštavanja o izborima na kojima je Obama odneo svoju prvu predsedničku pobedu 2008. Zahvaljujući lepršavom načinu izveštavanja, popularnost „Politika” raste. U Briselu se već uveliko priča o ceremoniji svečanog lansiranja, kojoj bi trebalo da prisustvuju Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, i druge visoke zvanice.
Ostaje da se vidi da li će Evropa opet biti samo teren za tuđe medijsko nadmetanje ili igrač koji će moći da izgradi svoju medijsku sliku i projektuje je u svet. S trenutnim nedostatkom vizije i lingvistički i kompromisno rastrzanim zaključcima sa sednica – ne bi se baš reklo.
Medijske bitke se zaoštravaju, najbritkija pera se povlače, a istina gotovo nikada nije bila maglovitija.
Konsultant za politike Evropske unije, Brisel