Kad kopilot postane masovni ubica

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Avion „Džermanvingsa” u kojem je pre tri dana poginulo 150 putnika i članova posade srušio se jer je kopilot Andreas Lubic, kako se čini, „namerno oborio letelicu”, saopštio je juče francuski tužilac Bris Roben nakon ispitivanja sadržaja crne kutije. Francuski tužilac i nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer potvrdili su juče da nema indicija da je dvadesetosmogodišnji kopilot nemačke nacionalnosti povezan sa nekom terorističkom organizacijom.

„Nema elemenata koji ukazuju da je ovo bio teroristički čin”, rekao je tužilac iz Marseja koji vodi istragu, odbijajući da akcije kopilota nazove samoubistvom.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, Roben je detaljno opisao šta se čuje na snimku glasova koji su poslednjih 30 minuta leta zabeleženi u kokpitu aviona „erbas A-320” niskobudžetne kompanije „Džermanvings”, čija majka-kompanija je nemački avio-gigant „Lufthanza”. Kako je rekao tužilac, prvih 20 minuta komunikacija između kapetana, kopilota i kontrole leta bila je sasvim normalna. Potom je kapetan Patrik Zondenhajmer napustio kokpit kako bi otišao u toalet.Međutim,posle nije mogao da se vrati u pilotsku kabinu.

„Na snimku se čuje prvo blago kucanje (na vrata kokpita), potom sve jače i jače”, rekao je tužilac objašnjavajući da kopilot namerno nije dozvolio ulazak pilota. „Ne, ovo nije nezgoda”.

Andreas Lubic (Foto AP)

Dok je pilot pokušavao da razvali vrata i uđe u kokpit, kopilot je tih deset minuta do fatalnog udara ćutao i sasvim smireno disao. Prema rečima tužioca, na snimku se čuje kako Lubic normalno diše što ukazuje da je bio svestan sve vreme.

„Nije izustio ni jednu jedinu reč. Bila je apsolutna tišina u kokpitu tih poslednjih deset minuta leta”, rekao je tužilac. „Njegovo disanje je bilo normalno. Preko interkom sistema, čuli su se vapaji pilota da ga pusti unutra. Mogli smo da čujemo plač putnika u minutima pre nego što se avion srušio”.

Roben je isključio  mogućnost greške, istakavši da je kopilot dao komandu za spuštanje aviona a da je izbor visine letenja mogao samo on namerno da odredi. Švedska kompanija koja je specijalizovana za praćenje avio saobraćaja sinoć je potvrdila da su u avionu pre pada ručno promenjene insrukcije autopilotu sa leta na visini od 38.000 stopa na visinu od samo 96 stopa.

U SAD pravila nalažu da u kokpitu uvek moraju da budu najmanje dve osobe, ali evropski propisi to ne zahtevaju od kompanija. Ipak, juče su britanski „Izidžet” i norveški „Norvedžijan er šatl” saopštili da će od danas u svojim avionima primenjivati ovo pravilo iz američke avijacije. A kanadska vlada odlučila je juče da uvede obavezu za sve avio-kompanije u zemlji da moraju da imaju po dve osobe u kokpitu. Mera stupa na snagu odmah.

Stručnjaci za avio-saobraćaj objašnjavaju da je od terorističkog napada 11. septembra 2001. u pilotsku kabinu moguće ući samo ako to iznutra dozvoli pilot. Doduše, vrata kokpita je moguće otvoriti i ako neko od letačkog osoblja s druge strane ukuca šifru, ali samo ako pilot u međuvremenu ne onemogući ulazak i sa ukucanom šifrom.

Iako je šokirana nemačka javnost u prvi mah bila pomalo sumnjičava prema otkrićima francuskih istražitelja, istinitost francuskih nalaza juče je potvrdio i generalni direktor „Lufthanze” Karsten Špor.

„Ostali smo bez teksta. Ja mogu samo ponoviti da smo šokirani i da ne možemo da zamislimo da je ovo moglo da se dogodi”, rekao je na konferenciji za novinare u Kelnu Špor i dodao da je Lubic prošao sva medicinska ispitivanja i da je u bio u potpunosti sposoban za letenje. „Mi kao poslodavci ove mlade osobe nemamo pretpostavke zašto je to uradio”.

Spasioci izvlače tela stradalih (Foto AP)

Dok su juče porodice žrtava stizale u Francusku, a istražne ekipe na nepristupačnom terenu nastojale da identifikuju poginule, pažnja medija uglavnom je bila usmerena na otkrivanje detalja života kopilota, koji potiče iz gradića Montabaur, iz nemačke pokrajine Rajnland Pfalc. Prema rečima Petera Rikera, koji je svojevremeno u lokalnom letačkom klubu učio Lubica letenju, on je bio tih i prijateljski nastrojen mladi čovek.

„Video sam ga poslednji put prošle jeseni kada je obnavljao pilotsku dozvolu. Bio je srećan što ima posao u `Džermanvingsu` i išlo mu je dobro”, rekao je Riker.

Lubic je dosad imao 630 sati leta, pri čemu je 2013. od Savezne uprave za vazduhoplovstvo dobio priznanje za izuzetne letačke veštine. Deo obuke završio je i u SAD a u bazi američke Savezne uprave za civilnu avijaciju zabeležno je da je ispunio visoke standarde ove agencije.

Sagovornik N-TV koji je poznavao Lubica juče je rekao da je on bio „mlad, uzdržan, a ne kao neki ludaci koje možeš da sretneš u bavljenju letenjem”, dok su pojedini sagovornici isticali da se bavio sportom i da je između 2010. i 2013. trčao „Lufthanzin” polumaraton u Frankfurtu. Mnogi od njih „ne veruju da je on mogao da uradi tako nešto”.

Međutim, sinoć su nemački mediji sve više spekulisali da se Lubic lečio od depresije. Nemački dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung” citirao je majku jedne Lubicove školske drugarice, koja je rekla da se Lubic poverio njenom detetu da je za vreme školovanja potpuno (psihički) „sagoreo”. Doduše, ova sagovornica ističe da je njena kćerka srela Lubica poslednji put pred Božić, kada je, kako je rekla, delovao normalno.

Da su i nadležni u „Lufthanzi” znali za Lubicove probleme, svedoči i to da je direktor kompanije potvrdio da je Lubic 2009. na šest meseci prekinuo obuku i istakao da bi istraga i time trebalo da se bavi. Novinar „Špigla” tvrdi da je Lubic tada odsustvovao jer je psihički „sagoreo”. Međutim, prema nemačkom zakonu, kompanijama je zabranjeno da dobiju informacije o istoriju bolesti zaposlenih, tako da je moguće da je Lubic poslodavcima dao neko drugo obrazloženje za privremeni prekid obuke.

„Politikin” dopisnik iz Nemačke

Ovo je prvi tekst našeg novog dopisnika iz Nemačke Nenada Radičevića, koji je minulih pet i po godina bio zamenik urednika Spoljnopolitičke rubrike „Politike”.

Nenad Radičević

Rođen je 1980. u Beogradu, gde je na Fakultetu političkih nauka najpre diplomirao novinarstvo i komunikologiju, a potom završio i master studije međunarodnih odnosa. Dobitnik je Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost (2007), a južnokorejska Fondacija Koreja ga je 2010. izabrala za jednog od 22 evropska lidera sledeće generacije. Karijeru je počeo u dnevnom listu „Ekspres” da bi potom prešao u „Politiku” gde se, kroz višegodišnje izveštavanje i analizu događaja, specijalizovao za teme koje se tiču Evropske unije i Bliskog istoka.