Srbi opet hoće u vojnike

„Rado Srbin ide u vojnike” – ovako bi se možda najkraće i najtačnije opisali rezultati nedavnog istraživanja u vezi sa vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka. Naime, gotovo dve trećine ispitanika je odgovorilo pozitivno na pitanje da li ste za uvođenje obaveze služenja vojnog roka, objašnjava za „Politiku” Pavle Đokić, direktor agencije istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja „Open source”.

Istraživanje ove manje poznate agencije, sprovedeno širom Srbije između 6. i 11. marta putem telefonske ankete 1.009 osoba oba pola, od 12 do 75 godina, pokazalo je da je većina ispitanika za vraćanje vojnog roka i to u periodu od 12 meseci, koliko se nekada služilo. Inače, danas vojni rok mladići i devojke mogu da služe dobrovoljno i on traje tri meseca.

– Interesantno je da je u podeli prema starosnim grupama čak dve trećine ispitanika u svakoj kategoriji pozitivno odgovorilo na postavljeno pitanje. Među ispitanicima u dobi od 20 do 29 godina čak 65,1 odsto muškaraca je za obavezno služenje vojnog roka, dok je najmanji procenat onih koji su odgovorili sa „da” u grupi od 12 do 19 godina: tu je 54,7 odsto muškaraca odgovorilo pozitivno – ističe Đokić.

Devedesetih godina prošlog veka ugled Vojske je bio narušen i mnogi mladi ljudi su na sve načine pokušavali da izbegnu služenje vojnog roka. Ovaj trend se nastavio i početkom prve decenije ovog veka. Vojni rok je skraćivan, a svemu tome doprinela je i afirmacija civilnog služenja vojnog roka koja je prevazilazila smisao prigovora savesti, koji se inače uvažava u savremenim državama. Paradoksalno, uoči profesionalizacije VS sve više mladih ljudi postalo je zainteresovano za odlazak u vojsku, da bi se u poslednjoj generaciji regruta za koju je važilo obavezno služenje vojnog roka tražilo mesto više u kasarnama, kao da je reč o hotelu usred turističke sezone.

– Devedesete godine ostaće upamćene kao izuzetno teško doba, bio je građanski rat, sukobi i sve to je doprinelo urušavanju ugleda vojske. Međutim, vojna tradicija je duboko ukorenjena u našem narodu, a to pokazuje i ovakvo istraživanje – kaže Vidosav Kovačević, general-major u penziji, bivši načelnik Vojne akademije.
Po njegovom mišljenju, uvođenje profesionalne vojske je „prepisano” sa zapada zarad prilagođavanja nekim standardima, ali su pri tom zapostavljene tradicija i istorija našeg naroda.

– Mislim da naš narod razmišlja da je bolje imati vojnika u kući nego nezaposlenog mladog čoveka koji će se možda odati porocima, jer nema šta da radi. Uveren sam da bi kada bi se vratila obaveza vojnog roka bilo manje stradalih među mladima u saobraćajnim nesrećama – ističe naš sagovornik.  

Pitamo da li je možda odluka o profesionalizaciji vojske trebalo prvo da ide na referendum, baš zbog takve vojne tradicije koju Srbija ima.

– To jeste prilično ozbiljno pitanje, možda čak i za referendum – ističe Kovačević.

Visok procenat mladih do 29 godina koji su za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, po mišljenju Pavla Đokića, ima veze i sa trenutnom ekonomskom situacijom. Jer vojska je sigurna institucija, a ovde je reč o mladim ljudima koji su završili ili završavaju školovanje i koji veruju da će u vojnim strukturama lakše naći posao.

To potvrđuje i general Kovačević koji veruje da se mladi ljudi danas odlučuju da dobrovoljno odsluže vojni rok, nadajući se da će naći posao u vojsci.

– Mladi su sve više okrenuti vojsci. Kada sam 2005. godine postao načelnik Vojne akademije imali smo 21 kandidata. Četiri godine kasnije, kada sam krenuo u penziju, broj kandidata za Vojnu akademiju iznosio je 1.200 mladih, a danas ih ima i više od 1.500. I to je dovoljan pokazatelj koliko je vojni poziv interesantan mladim ljudima – objašnjava Kovačević.

Žele godinu dana u uniformi

Da smo zemlja sa bogatom vojnom tradicijom pokazalo je istraživanje i prema regionu – najveći procenat ljudi koji su za uvođenje obaveze odlaska u vojsku jeste iz Šumadije i centralne Srbije (29,6 odsto), dok je najmanji procenat (22,8) sa pozitivnim odgovorom zabeležen kod ispitanika u istočnoj Srbiji.

Za obaveznu vojsku su najviše ljudi sa srednjom školom (64,3 odsto), dok je onih sa fakultetskom diplomom koji smatraju da treba da se vrati obavezni rok – deset odsto manje. Nešto više ispitanika iz seoske sredine je za povratak obaveznog vojnog roka (64,7 odsto) u odnosu na 59,3 odsto onih iz gradske sredine.

Interesantno je da čak 45,7 odsto ispitanika misli da vojni rok treba da traje godinu dana, 20,4 odsto bi da vojska traje devet meseci, dok 31,9 odsto anketiranih veruje da je vojni rok od šest meseci – dovoljan. Čak 75,4 odsto ispitanih smatra da bi muškarci obavezno morali da idu u vojsku, dok žene mogu da idu po želji.