Nacistički krediti i savremena štednja

Decenijama se po diplomatskim kuloarima gunđalo da je Grčka nezadovoljna visinom reparacija koje joj je Nemačka kao poražena strana u Drugom svetskom ratu isplatila. Grci su šezdesetih pretili tužbom, devedesetih je Andreas Papandreu predlagao otvaranje pregovora o nemačkom dugu, da bi novi grčki premijer Aleksis Cipras u ponedeljak sav taj ceh ispostavio kancelarki Angeli Merkel usred Berlina.

Osim reparacija za vreme nemačke okupacije Grčke, koje po detaljnim proračunima rađenim tri godine u Atini, iznose oko 300 milijardi evra za uništenu infrastrukturu i opljačkana bogatstva, dodatnih 11 milijardi se odnosi na vraćanje prinudnog kredita koji je Nemačka za vreme okupacije nametnula Grčkoj.

Magazin „Špigl” predstavio je čitaocima dokaze koji ukazuju da bi to zaista moglo biti istina. List je citirao nemačke stručnjake koji podržavaju grčki stav da pitanje prinudnih kredita nacističkim okupatorima, koje su od Grčke države iznuđivali od aprila 1941. godine – nema veze s ratnim reparacijama i da mora da se vrati.

U broju koji je posvetio nemačkoj ekonomskoj dominaciji na evropskom kontinentu, zbog koje se širom Evrope govori o „Četvrtom rajhu”, a kancelarka u karikaturama prikazuje sa Hitlerovim brčićima, „Špigl” konstatuje da se sada već sve glasnije mogu čuti oni koji povlače paralelu između tih nametnutih i prisilnih kredita koje su nacisti ispostavljali Grčkoj i današnjeg savremenog finansijskog potčinjavanja štednjom koju Nemačka nameće kao model izlaska iz krize.

Kako se Merkelova dovela u situaciju da „Špigl” na naslovnoj strani štampa foto-montažu stavljajući kancelarku u društvo nacista, a sve ispod grčkih antičkih stubova? I kako se dogodilo da na konferenciji za štampu gospođa Merkel skamenjenog izraza lica sluša Ciprasa koji traži da se u političke odnose uvede pitanje morala, odnosno kategorija pravednosti?

Jednostavno. S krizom evra počela je nemačka ekonomska dominacija. „Dok je kriza mlela evropske države, evro je transformisao Nemačku u nevoljnog hegemona a poređenja s nacistima postala su sve češća”, konstatuje „Špigl”. Naravno, u Nemačkoj su u većini oni koji, poput „Bilda”, problem grčke nesolventnosti i dalje svode na jednostavnu mantru pojedinih nemačkih ministara da su Grci „ljenji i pohlepni”.

Ali, kao što je Merkelova u ponedeljak stajala pred novinarima „skamenjenog izraza lica”, tako je „Špigl” među Nemce ubacio crv sumnje da možda nije sve onako kako to opisuje nemački ministar finansija Volfgang Šojble – da zemlje poput Grčke moraju uredno da vraćaju dugove i da one „ne ispaštaju zbog Evrope, Brisela i Berlina, već isključivo zbog neuspeha njihovih elita i zbog toga što su decenijama živele iznad svojih mogućnosti”.

Novinari ovog liberalnog lista pobrinuli su se da nemačko javno mnjenje dobije i drugu stranu priče, citirajući borca protiv nacizma, predstavnika Sirize u Evropskom parlamentu Manolisa Glezosa, koji je njihovim čitaocima poručio da „danas nemački biznismeni i političari drže Grčku na nišanu i profitiraju od njene bede, kao što su u Drugom svetskom ratu nemački vojnici na nišanu držali Grke”.

Zato verovatno ni nemačkim novinarima ne izgleda preterano poređenje dvojice italijanskih novinara lista „Korijere dela sera”, koji su evro uporedili s tenkovskim divizijama Vermahta. Sasvim razumno, očigledno, zvuči im i konstatacija grčkog zamenika ministra kulture Nikosa Ksidakisa da Grčka nije tražila vanredne kredite i da su na njih bili prinuđeni u okviru programa za smanjenje troškova. „Sada te kredite plaćamo krvlju svog naroda”, rekao je Ksidakis za „Špigl”.

Novinari ovog lista imali su u rukama studiju grčkog Ministarstva finansija, na kojoj su od 2012. godine radili predstavnici grčkih vlada, dakle, mnogo pre nego što se nazirala pobeda levičarske Sirize. Oni tvrde da su, u pogledu iznosa duga kredita koji su Nemci tražili za izdržavanje svojih trupa, grčki revizori došli do skoro istog iznosa kao knjigovođe nacista neposredno pred kraj rata. „Hitlerovi revizori procenili su 26 dana pre kraja rata da Rajh duguje Grčkoj 476 miliona rajhsmaraka”, piše „Špigl”, a revizori u Atini obračunali su „otvorenu kreditnu liniju” za isti vremenski period okupacije od oko 213 miliona dolara.

„Ovaj ogroman dug mora da se plati ’bez oklevanja i izgovora’”, rekao je nemački istoričar Hagen Flajšer u Atini i dodao za čitaoce „Špigla”: „O reparacijama se razgovara na političkom nivou, ali se dugovi moraju vratiti, čak i oni među prijateljima”. Flajšer je istraživao prinudne kredite koje je Nemačka uzimala od Grčke u nemačkim poratnim dokumentima još mnogo ranije nego što se dugovima pozabavila Grčka. Konstatovao je da je bio zaprepašćen rečnikom nemačkih diplomata koji su govorili o „konačnom rešenju za probleme sa ratnim zločinima” i „brisanju sećanja”. A sami novinari ovog nemačkog lista podsetili su kako je bivši kancelar Helmut Kol koristio trikove kako bi izbegao plaćanje odštete.

U Grčkoj studiji je izračunato do grama koliko je bilo opljačkano zlata od stanovništva (u vrednosti od 235 miliona evra), uključujući novac iz filijala i regionalnih ogranaka centralne grčke banke (oko 40 miliona evra).

Ipak, nemački novinari se pitaju koliko, na primer, može da iznosi odšteta srodnicima 218 grčkih meštana sela Distomo, među kojima je bilo desetine dece, koje su 10. juna 1944. nacisti pobili. Oni su „pustili” Luku Zisisa, opštinskog predstavnika ovog planinskog sela udaljenog dva sata od Atine, da govori: „Došli su sa svojim puškama pre 71 godinu u Distomo. Danas vladaju našim selom svojim bankama i politikom.”

Biljana Mitrinović

-----------------------------------------

KARLOV UGAO

• Grčka će dobiti ratnu odštetu od Nemačke. Ali u kreditima.

• Tito je Nemcima oprostio ratnu odštetu. Znao je šta se sprema.

• Kad bi Amerikanci isplatili Japancima odštetu za Hirošimu i Nagasaki, od čega bi onda finansirali ratove na Bliskom istoku?!

• Da li pare mogu da leče duševni bol?

• Bugari su finansijski genijalci. U poslednjem času su prešli na pravu stranu i tako izbegli plaćanje ratne odštete.

• Turci nam umesto ratne odštete šalju TV serije.

Dragutin Minić