Tajna uspona Podemosa

Od našeg specijalnog izveštača

Madrid – Otkako je počeo da se formira pokret nezadovoljnika, hiljadu njihovih „krugova” poput tufni išarali su političku mapu Španije. Ti krugovi postali su osnovna organizaciona celina nove stranke Podemos, čiji je cilj da se „ono što već postoji kao ogromna društvena većina pretvori u političku većinu već krajem ove godine na opštim izborima”. Pojednostavljeno, to su temelji strukture nove partije od čijeg se naglog uspona uzdrmala klasična dvopartijska scena Španije.

U čemu je tajna stranke koja je za godinu dana uspela da pokupi glasove političkih organizacija sa višedecenijskim, pa i vekovnim postojanjem? O tome, specijalno za „Politiku”, govori tridesetpetogodišnji profesor državnog madridskog fakulteta Kastilja de Manča, inače jedan od trideset izabranih članova Saveta građana Podemos – Migel Alvares Peralta.

Madridsko sedište Podemosa je u jednom skučenom lokalu čija su stakla izlepljena plakatama i objavama, u uličici sa oronulim fasadama sa čijih se balkončića vijore razne zastave, pa i one republikanske. Ko bi rekao da je tu, u kraju Lavapijes, proslavljen trijumf Podemosa na evropskim izborima prošlog maja, kada je stranka osvojila pet mesta u Evropskom parlamentu.

„Ljudi su veoma nezadovoljni ovim sistemom, korupcijom, diktatom finansijskih institucija, visokom stopom nezaposlenosti, rastom nejednakosti, blokadom informacija, kastinskim nedemokratskim metodama tradicionalnih partija”, kaže Migel Alvares Peralta. „Krug” u Lavapijesu, kraju u kome se nalazimo, sastaje se nedeljom po podne u obližnjem parkiću.

Migel Alvares naročito naglašava da „pripadnost bilo kom krugu, pa i ovom gde se rodio Podemos, ne daje nikakvo posebno pravo pojedincu da odlučuje u ime građana”.

„U drugim partijama aktivista ili član stranke donosi odluke o kojima građani ništa ne znaju. Kod nas je obrnuto, srušili smo rampu između običnih ljudi i članstva, član stranke nije zbog toga ni u kakvoj posebnoj prednosti u odnosu na bilo kog drugog stanovnika.”

Dugo se pokret nezadovoljnika opirao primedbama da nema lidere i strukturu i da zato neće moći da napreduje na jasno izdeljenoj političkoj tabli. Ali on je napredovao uprkos tome, ili baš zbog toga – što je većina u društvo krajnje nezadovoljna i razočarana političkim kastama.

„Svako ko hoće da se upiše može to da učini i upis je besplatan. Svako ko hoće da glasa, može, i njegov glas će se računati”, objašnjava nam ovaj profesor komunikologije. „To je velika novina u politici, niko to tako nije do sada radio”, dodaje.

Sve to zvuči sjajno, ali kad dođu na vlast ljudi iz Podemosa će se takođe pretvoriti u kastu, kažu skeptici, pogotovo što svi mediji, bilo da su bliži opoziciji, bilo vladajućim strukturama, sve čine da ubede Špance kako je svaka vlast ista i kako je stvarna promena nemoguća.

Ali Migel Alvares objašnjava za naš list kako su u samu stranku već ugrađeni mehanizmi koji sprečavaju njeno rukovodstvo da se transformiše u kastu.

„Mi ne možemo da postanemo kasta. Obični pristojni ljudi imaju sve alatke u svojim rukama pomoću kojih će nas sprečiti da to postanemo. Poseban propis određuje da plata funkcionera kad dođe na vlast ne može biti veća od tri minimalne zarade u Španiji. A to je mnogo manje od onog koliko zarađuju inženjeri, profesori, ili lekari, na primer.

„To za tradicionalne političare nije nikakva para. Podemos nije mesto gde bi se obogatili oni koji se bave politikom.”

Na prvom domaćem testu u Andaluziji Podemos je osvojio 15 odsto glasova i postao treća snaga u najmnogoljudnijoj autonomnoj pokrajini Španije.

Ali Andaluzija nikad nije bila merilo za raspoloženje u zemlji. Tamo već trideset godina pobeđuju socijalisti, pa je tako bilo i ovog puta, s tim što su izgubili veliki broj glasova.

Po sadašnjim ispitivanjima javnog mnjenja Podemos je druga snaga u zemlji, mada je u tektonskim političkim promenama teško reći kakve su stvarno šanse ove partije da krajem godine osvoji vlast. Nije jasno ni da li pobeda Sirize u Grčkoj pomaže ili odmaže Podemosu.

Mnogo je medijske i partijske energije utrošeno ovih meseci da se ljudi u Španiji zastraše od dolaska nove partije.

Priča se da je Podemos crveni đavo koji dolazi iz Venecuele, jer su pojedini profesori pomagali svojim projektima da se izgrade institucije u bolivarskom socijalizmu u Ekvadoru, Boliviji, Venecueli…

Takva zastrašivanja su nerealna jer se iz stručnog rada na sasvim drugom kontinentu ne mogu izvlačiti zaključci o tome kakva može biti Španija kad u njoj zavladaju ljudi iz Podemosa.

Podemos ima mnogo veće ambicije.

„Želimo da Evropskoj uniji predložimo novi model, model u kome tržište nije u centru, već su u njegovom središtu ljudi. Tržište mora da bude na usluzi čoveku”, kaže Migel Alvares.

A na moje potpitanje da to onda nije više kapitalizam, odgovara sasvim jasno:

„Ako je dobrobit čoveka u koliziji sa kapitalizmom, treba se valjda odreći kapitalizma – a ne čoveka.”

Zorana Šuvaković

Sutra: Madridski razgovori

             Kruna je u genima Evrope