Martovske podele

I ovaj turbulentni mart je pokazao svu našu dovitljivost. Umesto da svi kukamo da loše živimo, izabrali smo jednog da, zahvaljujući slobodi govora, priča kako živimo sve bolje i bolje.

Opet smo se podelili na patriote i izdajnike. Pomen žrtava NATO bombardovanja je u mnogima, i to na važnim položajima, probudilo onaj miloševićevski suicidni patriotizam, dok na drugoj strani pronatovski elementi pozdravljaju puzavački put ka ovoj alijansi. Ionako smo zbog ulaska u EU zauzeli taj položaj. Najbolje bi bilo da pronađemo putić između ta dva, pa da bude od izvora tri putića.

A Crnogorci uspravno ulaze u NATO. Ponosno, kao što dolikuje potomcima Sekule Drljevića. Kažu da je jedan istaknuti političar tamo uhvatio sebe kako voli Ruse, pa se nekoliko puta udario u glavu guslama sa zida. I tako polomio gusle i poslednju iskru srpstva u njemu samom. Sa mladim Crnogorcima je lakše. Njih bi bilo lako nahuškati i protiv Gandija, a nekmoli protiv Putina. To su dokazali i na terenu. Mislim, fudbalskom.

Vatrogasci se ne odmaraju, kao na Menhetnu. Sve okolo gori od potpaljenih afera, a onda ih ugase, ali ostave da tinjaju. Zlu ne trebalo. Srećom, sudstvo je nezavisno, gotovo kao mediji, koji slobodno prećutkuju sve što treba.

Sulejman i dalje jaše, probijajući se između „Parova” i parada. Domaćice su sa španskog prešle na turski jezik, čudeći se koliko su nam Turci pokrali reči. O običajima i jelovniku da i ne govorim. „Parovi” su naša Akademija nauka, umetnosti i života uopšte. Vivat Akademija, burazere!

Naši fudbaleri su se, u Lisabonu, odlično uklopili u igru Portugalaca. Šteta što nismo poveli onog Bogdanova, izgubili bismo časno, kako nam i dolikuje, za zelenim stolom. A ne ovako beskrvno.

Malo ohrabruje kancelarovo obećanje da će se penzije i plate vratiti u onaj minimalizam koji smo imali. Kada? Pa, ima vremena do zelene trave.