Stefan se vratio u Niš

Niš – Četrnaestogodišnji Stefan Stajić, učenik OŠ „Radoje Domanović“ u Nišu, koji je aprila prošle godine teško stradao na železničkom mostu preko Nišave, kada je štapom za pecanje dotakao elektrovod visokog napona od čak 25.000 volti i pritom zadobio opekotine najvišeg stepena, posle dugotrajne borbe za život, koju su on i lekari izborili, i uspešnog lečenja vratio se u petak uveče u svoj grad. U dvorištu njegove škole bilo je „pola“ Niša – njegove školske drugarice i drugovi, njihovi roditelji, nastavnici. Nasmejan, sa suzom u krajičku oka, Stefan je izlazeći iz automobila kojim je sa VMA prebačen u Niš svima otpozdravio i rekao:

   –Hvala vam svima za ono što ste učinili za mene. To nikada neću zaboraviti...

   Usledili su dirljivi pozdravi i zagrljaji sa drugarima iz odeljenja, sa nastavnicima i direktorkom škole. Sa Stefanom bili su njegova majka Slavica i ujak. I uplakana od sreće baka Ružica. A onda je Stefan nastavio:

 –Moji drugovi su najbolji na svetu. Sve vreme dok sam bio na lečenju znao sam da su uz mene, da dele moju sudbinu, da brinu i strepe. Meni je mnogo toga nedostajalo, pre svega drugarice i drugovi, košarkaško igralište i lopta. Naravno, i pecanje na Nišavi...

 Od tog Stefanovog hobija, pecanja, sve je i počelo. Krajem aprila prošle godine jednog prepodneva krenuo je se drugom Urošem Vujčićem na Nišavu. Odlučili su da sa leve pređu na desnu obalu reke i pošli su preko železničkog mosta. Vrhom ribarskog štapa Stefan je dotakao elektrovod elektrificirane pruge. Strujni udar od čak 25.000 volti odbacio je Stefana sa pruge, ispržio ga bukvalno. Više od 70 odsto njegove kože je izgorelo.

 Tog trenutka počeo je pakao za Stefana. Uroš i prolaznici pozvali su Hitnu pomoć, prebačen je na Hiruršku kliniku niškog Kliničkog centra i... Zloslutne prognoze da dečak neće preživeti. Ipak su opekotine takvog stepena i toliko velike da skoro niko nije verovao da će preživeti.

 Stefan je, na sreću, i preživeo i ozdravio. Za devet meseci osim lečenja u niškim zdravstvenim ustanovama o njemu su brinuli vrhunski stručnjaci na VMA u Beogradu, gde je obavljeno desetak transplantacija kože. Donatori kože bili su iz cele Srbije, među njima i roditelji Stefanovih drugova. Za to vreme njegovi drugovi i škola prikupljali su novčanu pomoć, jer sve je to mnogo koštalo. I zbog te svoje akcije proglašeni su za najhumanije u Srbiji u prošloj godini. Pomoć su pružili i grad Niš, sindikati, pojedinci, brojni kolektivi. Ceo Niš stao je uz Stefana.

 Uz lečenje u Beogradu jedno vreme ovaj dečak proveo je i u Palermu, u Italiji, na tamošnjem Institutu za opekotine, zahvaljujući vrhunskim stručnjacima za transplantaciju. I otuda se vratio na VMA, a onda i kući. Izlečen. Sada mu predstoji rehabilitacija.

 Na povratku Stefana posle devet meseci lečenja drugari su mu poklonili košarkašku loptu. I štap za pecanje...