Osamdesetogodišnji miš

Pariski dizajnerski tim „Pret-a-porte” udružio se sa filmskom kompanijom „Volt Dizni” i pripremio iznenađenje popularnom liku Mikiju Mausu za 80. rođendan. Naime, 80 poznatih modnih kreatora „obukli” su njega i njegovu životnu saputnicu Mini, upotrebivši maštu i nadarenost.
Sve kreacije predstavljene su sinoć u gradu svetlosti, a posle pariske premijere, tokom februara,kreacije će biti prikazane u Njujorku, Milanu, Tokiju i Berlinu. Posle putovanja po svetskim metropolama, modeli će biti prodati na aukciji, a celokupni prihod biće uplaćen kući „Solen” koja podržava Fondaciju pariskih bolnica. U ovim bolnicama leče se mladi od 12 do 19 godina pomoću metoda kulture i umetnosti: muzikom, slikanjem, novinarstvom ili plesom.

„Ništa ne mora da umre”, reči su Volta Diznija upućene Reju Bredberiju, koje je ovaj pisac naučne fantastike obelodanio u eseju posvećenom Dizniju povodom 60. rođendana Mikija Mausa. Na šta je tačno Dizni mislio nije poznato ali, ako je to bila poruka i čovečanstvu, onda su to bile najrevolucionarnije reči ovog umetnika.

Miki Maus, izmišljeni lik iz stripa i crtanog filma, „rođen” je 18. novembra 1928. godine u produkciji Volta Diznija, američkog filmskog producenta, reditelja, scenariste i animatora. Zablistao je u prvom zvučnom crtanom filmu „Parobrod Vili”, a glas Mikiju prvo je pozajmio upravo Dizni.

Odmah po pojavljivanju Miki Maus je osvojio srca publike širom sveta i postao ikona 20. veka. Popularni miš je izmišljen u vozu početkom 1928. godine, kada je dvadesetosmogodišnji Volt Dizni putovao za Los Anđeles i izgubio crtež svog junaka, zeca.

„Imao sam u podsvesti miša, zato što je to simpatični lik uprkos tome što ga se svi plaše, uključujući i mene”, prisećao se kasnije Dizni. Čuveni animator, koji je umro 1966. godine, želeo je da miša nazove Mortimer. Diznijeva supruga Lilijan mislila je da je to previše žensko ime, tako da su prihvatili ime Miki. Do trenutka kada je voz ušao u losanđelesku stanicu, nova zvezda je rođena.

Miki Maus, za čiju kreaciju je Dizni 1932. godine dobio „Oskara”, pojavio se u više od 140 filmova, u mnogim stripovima ali i na brojnim proizvodima, od igračaka do pidžama, još 1929. godine.
Pre osam decenija, Volt Dizni, tada reklamni crtač iz Kanzas Sitija, izmislio je junaka koji je „zavladao” industrijom zabave. Miki Maus je postao najpoznatiji miš na svetu, tu titulu je očuvao i do danas, a zajedno sa drugim likovima autoru je omogućio da stvori kompaniju „Volt Dizni” koja već dugo ima status najmoćnije u Holivudu.

Prvi Diznijevi crtani filmovi sa Mikijem Mausom postali su toliko popularni da su zasenili mjuzikle koji su tada vladali svetom. Dizni je uspeo da stvori „drugačiji svet” koji je omogućavao gledaocu da se „skloni” od svakodnevice. Optimizam Mikija Mausa poklapao se sa optimizmom koji je vladao u narodu za vreme Ruzveltove ere, a publika je toliko zavolela Mikija da nijedan drugi Diznijev junak (Paja Patak, Mini Maus, Pluton, pa čak ni Šilja) nije uspeo da ga istisne sa vrha liste najpopularnijih.

Volt Dizni je stvorio prvu globalnu robnu marku koja je, do sada, prema procenama marketinških stručnjaka, prodata u skoro istom broju primeraka kao i Biblija, od Gutenbergovog izuma do danas.

O Mikiju Mausu, među prvima je pisao Momčilo Jojić, novinar našeg lista, još 1939. godine: „Mali Miki, bistro, pošteno, veselo, dovitljivo, hrabro, šaljivo, šeretsko stvorenje, jedini sin koji je svom ocu zaradio milione i učinio ga slavnim širom sveta. Od Mikijevih nestašluka danas odzvanja smeh ispod Tibeta i Kopaonika, Stenovitih planina i Urala. Miki Maus je dobar sin”, promišljao je Jojić, prvi srpski novinar koji je imao priliku da intervjuiše Diznija, što je „Politika” objavila 1939. godine.

Sve što je Volt Dizni radio tokom života, ogleda se u liku Mikija Mausa, a doživeo je da čuveni ruski reditelj Sergej Ejzenštajn kaže da je Miki najveći američki doprinos svetskoj kulturi.

Najkraće rečeno, stvorivši Mikija Dizni nam je pružio neodoljivu privlačnost jednog vragolana, slično Čaplinu i njegovom skitnici. Svetu su se dopale Mikijeve šale koje su nosile mnogo poštenog i čovečnog. Dizni je osmislio lik koji je čovečanstvo zavolelo: sociolozi smatraju da su u Mikiju, s jedne strane, objedinjene osnovna težnja „malog čoveka” i, s druge strane, slika socijalnih, političkih i etičkih ideala društva. Oni dodaju da takvog junaka svet vidi kao neporočnu, hrabru, otvorenu, preduzimljivu i inteligentnu ličnost. Psiholozi su, pak, isticali da je Miki dosezao do najdubljih ponora ljudske duše, prikazujući borbu malog protiv velikog.

Poslednja istraživanja kompanije „Volt Dizni” pokazala su da skoro ne postoji osoba koja ne zna kako izgleda Miki Maus. Emocije koje ovaj miš budi u nama, svima su nam dobro urezane u sećanju. „Samo se nadam da nikada nećemo izgubiti iz vida da je sve počelo od miša”, izjavio je Dizni 1954. godine.