Nemojte i vi da nas izneverite

Od našeg specijalnog izveštača

Madrid – Gde god da krenete i s kim god da se sretnete u Madridu, svi pričaju o politici, predstojećim izborima i šansama da se prodrma, ako ne i zauvek poremeti korumpirani dvopartijski monopol.

Prošlo je gotovo četiri godine otkako je nastao pokret 15 M (po 15. maju 2011), kada su stotine hiljada ljudi zauzele glavne trgove Madrida i ostalih gradova Španije i tražile od svojih predstavnika da se povinuju biračima a ne finansijskim institucijama. I samo nešto više od godine otkad je formirana partija Podemos, sa ciljem da većinsko nezadovoljstvo u društvu pretvori u političku većinu i da osvoji vlast na generalnim izborima krajem ove godine.

Šta je Španiji doneo ovaj pokret, prema kome su analitičari bili skeptični od samog početka, predviđajući mu da će se brzo ugasiti i pasti u zaborav?

„Apatični Španci preporodili su se u politizovanu naciju, to je već velika promena koja budi nadu da će mladi ljudi prestati da odlaze iz zemlje i da će ostati u svojoj domovini ako budu mogli da nađu posao i da žive od svog rada”, kaže Ana Fernandez de Kosa (28) iz Andaluzije, koja u Madridu boravi privremeno zato što obavlja honorarni posao organizatora u prestoničkom pozorištu Teatro espanjol.

Ana je inače član male levičarske partije Ujedinjena levica, čije je glasove pokupio Podemos na upravo završenim izborima u autonomnoj provinciji Andaluziji. Bez obzira na pripadnost drugoj partiji, Ana očekuje od Podemosa da pobedi na opštim izborima krajem godine, ali strahuje da bi i oni mogli da se pretvore u klonove starih okoštalih stranačkih lidera.

Dobro je ovladala terminologijom pokreta nezadovoljnika pa za naš list kaže:

„Dok je nezaposlenost mladih ljudi dostigla alarmantnih 50 odsto, korupcija u velikim partijama sve je veća i masovnija, „kaste” nam uzimaju novac iz državnog budžeta i trpaju u svoje džepove.” Sa nadom i strepnjom ova devojka očekuje španske izbore.

„Ako uspeju da dođu na vlast, ako Pablo Iglesijas postane premijer, ako Podemos postane vladajuća snaga u parlamentu, molim ih da se ne igraju sa nama, da nas ne iznevere, da učine sve da se stvari promene, da Španija najzad utre taj treći put, kojim bi mogle da pođu i druge evropske nacije”, dodaje Ana.

Već krajem maja videće se donekle ko je gde, na opštinskim i gradskim izborima. Bivša sudija Manuela Karmena (70) kao obična građanka glasanjem preko interneta izabrana je da bude kandidat Podemosa i nekoliko drugih manjih stranaka za gradonačelnicu Madrida. Bitka za osvajanje španske prestonice biće najteža jer su tu tradicionalno na vlasti predstavnici konzervativaca. Vanstranačka je ličnost, napisala je nekoliko knjiga i stekla ogroman ugled među Špancima zbog svoje nepotkupljivosti. Imala je vremena da odgovori na samo dva pitanja „Politike”.

Zašto je toliko naraslo nezadovoljstvo generacijom koja je bila na čelu demokratske tranzicije posle smrti Franka?

„To se desilo zbog degradacije svih institucija i zbog otpora stranaka da prihvate apele pokreta 15 M. Kada je čovek jako bolestan i oronuo dešava se da odbije lek koji bi mogao da ga oporavi. Sada, kada je već kasno, sve političke partije počele su da govore ono što su prethodno odbijale da priznaju. Da su se udaljile od građana, da se treba približiti ljudima. Ono što me najviše plaši jeste da će i Podemos početi da imitira modele klasičnih partija.”

Zato ih, mišljenje je ove iskusne sudije, treba kritikovati od početka. I ona to radi iako ima podršku Podemosa za gradonačelnicu Madrida.

Pablo Iglesijas ne želi da se pojavljuje u javnosti ovih dana. Kažu da je poslušao savet Manuele Karmene. Njoj se nisu dopali mitinzi pred izbore u Andaluziji. „To su obični spektakli, a opet ne znam kako da se izbegnu, jer ljudi vole da se okupljaju i da grupno navijaju. Mislim da ova kultura može da se izmeni samo sa dolaskom autentične demokratije. Ako postanem gradonačelnica Madrida neću otvoriti nijedan most, nijednu novu prugu... Ono što se uradi, neka bude na usluzi građanima, a na svečana otvaranja ne želim da trošim vreme.”