Muzej nije bela kocka

Pre nekoliko meseci iz sveta je stigla vest da su u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, zemlji velikih ambicija i dubokih džepova, čuveni svetski dizajneri predstavili projekat monumentalnog kompleksa, projekat vredan više milijardi dolara! Na ostrvu Sadijat biće izgrađena tri muzeja, kao i velelepni art centar, delo čuvene Zahe Hadid.

Autori nacrta pojedinačnih muzeja su takođe proslavljena imena svetske arhitekture. Frank Geri projektant je zgrade koja pretenduje da bude neka vrsta ogranka Gugenhajmovog muzeja i da samim tim predstavlja savremenu umetnost. Žan Nuvel potpisuje projekat klasičnog muzeja, nalik na ispostavu pariskog Luvra, dok Tadao Ando stoji iza osmišljavanja pomorskog muzeja koji će se odnositi na istoriju Arapskog zaliva.

Ceo projekat predviđa i nacionalni muzej, ali i prostor za bijenalne izložbe koji bi se sastojao iz 19 paviljona, duž kanala koji preseca ostrvo, kao i umetničku školu i koledž. Finansijska procena barata sa stotinama miliona dolara za svaku zgradu pojedinačno. Za Abu Dabi ispostavu Gugenhajma, predviđa se oko 320 000 kvadratnih metara prostora sa oko 130 hiljada kvadrata za izložbeni prostor.

Rezervisano za pet godina

U januaru ove godine  u Tokiju je otvoren najveći umetnički muzej u Japanu, futurističko zdanje koje je projektovao arhitekta Kišo Kurokava. U ovom velelepnom muzeju, za izložbeni prostor izdvojeno je 14 000 kvadratnih metara, a projekat košta 35 milijardi jena odnosno 289 miliona dolara! Ovaj nacionalni umetnički centar zamišljen je kao muzej u kome neće biti stalnih postavki, nego samo periodičnih izložbi. Samo dve od 12 sala su rezervisane za blokbasterske izložbe, ali ostatak prostora biće rentiran. To je šansa za više od 240 umetničkih organizacija u Tokiju, koje su uvek imale problem da nađu odgovarajući izlagački prostor. Izložbene sale već su rezervisane za narednih pet godina!

Jasno je da ovo nisu primeri koji služe za poređenje našoj maloj zemlji, ali neke ideje, kao što je ova o rentiranju muzejskog prostora za pojedine inostrane izložbe, čule su se i u ovdašnjoj javnosti. Doskorašnji ministar kulture Dragan Kojadinović spominjao je nekoliko puta zamisao da se izgradi objekat na temeljima postavljenim pre 28 godina za Muzej revolucije. To je potes od Brankovog mosta prema SIV-u sa desne strane gde se nalaze stubovi koji vire i čekaju da se radovi nastave. Ideja je bila da se 11.500 kvadratnih metara za Muzej revolucije preprojektuje na 20 000 kvadratnih metara i da se ponudi zemljama kao što su Francuska, Grčka, Italija, Kina, Rusija ili Egipat da sopstvenim sredstvima sufinansiraju izgradnju po hiljadu kvadrata za sebe, za svoje izložbe i kulturne sadržaje. Naša država bi sopstvenim sredstvima izgradila depoe i još 5000 kvadrata. Oko 5000 kvadrata bili bi specijalizovani prostori za zemlje bivše Jugoslavije i zemlje iz regiona. Ovo je bila osnova ideje na kojoj bi se utemeljio svojevrstan centar svetskih kultura i koji je predviđao i prostor za pariski Luvr.

Savršen konkurs

Ipak, u situaciji kada su u Beogradu trenutno zbog rekonstrukcije zatvorena dva najveća muzeja (Narodni i Muzej savremene umetnosti), i kada nekoliko muzeja čeka preseljenje u nove zgrade, dosta utopijski zvuči ideja o gradnji novog zdanja, pa i o prostoru koji bi u Srbiji rentirao Luvr.

Ma koliko to spolja prosečnom posetiocu ne izgledalo tako, naši su muzeji u veoma lošem stanju. Uloga muzeja danas je znatno promenjena. Oni su mnogo više od mrtvih zgrada u kojima su pohranjeni prošlost i istorija umetnosti. Savremena umetnost je u poslednjih 15 godina uvela nove forme umetničkog izražavanja – multimedijalne instalacije, net-umetnost, audio-umetnost, umetnost u javnom prostoru... Ovi novi mediji zahtevaju i drugačiju politiku i tehnologiju izlaganja, drugačije kapacitete, povećanu interakciju dela i publike...

– Kao što je moderna umetnost inaugurisala tzv. belu kocku kao konvenciju izlaganja, na kojoj uostalom počiva i MSU, tako danas uslovi izlaganja savremene umetnosti prestaju da budu uniformni i variraju u zavisnosti od specifičnih karakteristika pojedinačnog dela, medija i profila izložbe. Kao što pokazuju nedavni primeri u svetu, muzej umetnosti 21. veka je, pored osnovne zaštite pokretnih kulturnih dobara, u značajnoj meri profilisan i kao dinamična institucija kulturne industrije za produkciju umetnosti i kulturnih događaja. Kao takav, zahteva drugačiju prostornu, tehnološku, upravljačku i organizacionu infrastrukturu, kaže Branislava Anđelković direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

U najavi je izgradnja aneksa, dodatne zgrade Muzeja na Ušću kroz koju je traženo 15 000 kvadrata novog prostora. Tehnički univerzitet u Beču – Institut za arhitekturu, odnosno studenti ovog univerziteta, rade studiju – idejno rešenje budućeg objekta Muzeja koji bi trebalo da bude predstavljen u Beogradu u septembru. Projekat se radi pod pokroviteljstvom Erste banke.

Nedavno je okončan i konkurs za idejno rešenje nove zgrade Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Prva nagrada pripala je timu koji čine Robert Klejborn, Ivan Markov i Lia Rukolo, a od članova žirija saznajemo da odavno nije bilo bolje organizovanog konkursa. Dvostruka šifra pod kojom su radovi konkurisali omogućavala je maksimalnu zaštitu od bilo kakvih mogućih nameštanja. Novi vojvođanski muzej nalaziće se između Limanskog parka i Mosta slobode kod stare fabrike "Petar Drapšin". Projektni zadatak bio je da nova zgrada obuhvati 9000 metara kvadratnih, uz uslov da publika dobije centralno mesto u ovoj instituciji. Prema sadašnjim procenama useljenje u novu zgradu planirano je za 2010. godinu.

I, ako kvadratura i planirani budžeti za naše nove muzejske prostore nisu za poređenje sa Abu Dabijem ili Tokijom, ono po čemu se može meriti kvalitet pristupa ovakvim projektima, jesu imena koja se potpisuju ispod predloženih i izabranih rešenja. Jedno od njih je ime Borisa Podreke, arhitekte svetskog glasa, koji potpisuje rekonstrukciju zgrade bivše Termoelektrane u Skenderbegovoj ulici za novi Muzej nauke i tehnike.