Sve boje Galerije Matice srpske

Novi Sad – „Možete me oslovljavati sa dr Haus”, lakonski se našalio Ivan Tasovac pre nego što je novinarima okupljenim u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu na klaviru odvirao nekoliko omiljenih kompozicija. Ko ga pre dva dana nije uživo video na delu ne bi odmah shvatio analogiju. Međutim, uloga ekscentričnog lekara, specijaliste za komplikovane slučajeve, koju je sebi kratkoročno namenio nije bila bez osnova – tokom posete novim depoima ove institucije, koji se nalaze u obnovljenom suterenu, ministar kulture imao je posebnu uniformu i novo zvanje. Na džepu konzervatorskog belog mantila, koji je nosio, bila je okačena i pločica „specijalni muzejski saradnik”. Imao je i zaduženje – Tasovac i Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica galerije, zajedničkim snagama, u belim rukavicama i u četiri ruke, obavili su delikatan posao. Uneli su prva dela u prostorije namenjene njihovom čuvanju.

Atmosfera neformalna, dobro raspoloženje, štrudla od maka i orasnice. I obilazak, tokom kojeg su mediji imali priliku da na licu mesta pogledaju šta se to dešavalo u suterenskom nivou galerije od kada su u njega 2014. ušli majstori. Kada je napokon saniran problem visokih podzemnih voda osvanuo je preuređen prostor od 620 kvadratnih metara, u kojem se nalaze ostave za opremu i materijal, magacin, deo konzervatorskih radionica i depoi umetničkih dela. U 126 kvadratnih metara, nakon ove prve faze obnove, oformljena su već pomenuta četiri nova depoa, gde će se izmestiti umetnički fond za vreme nastavka radova. Posebno će, naime, biti deponovane slike velikih formata u rolnama, skulpture i posebne zbirke a dodat je i deo za privremeni smeštaj. Svaki depo ima svoje „obojeno” ime – plavi, žuti, zeleni... Kada je u pitanju galerija, koju je tokom prošle godine obišlo oko 54.000 Novosađana i njihovih gostiju i koja čuva oko 8.000 dela, tu novinama nije kraj.

Izgled suterena pre i posle renoviranja (Foto Galerija Matice srpske)

– Pored toga što imamo našu internu bazu podataka, u kojoj se sva dela nalaze i koja se lako pregleda, uveli smo i inovaciju – sistem kodiranja umetničkih predmeta putem dobro poznatog bar-koda. Čini mi se da smo u tome, za sada, jedinstveni kada je Srbija u pitanju. Jednim klikom pametnog telefona, koji usmerite na bar-kod, dobijete kompletne podatke koji delo prate. Tačan naziv, ime autora, period, dimenzije... Kada kliknete na bar-kod smeštaja pojavi se podatak gde se to delo nalazi. Čak su i depoi označeni na isti način. Bar-kodovi će biti postavljeni i dok je delo izloženo, za šta još uvek tražimo najbolji način a što će biti posebno zanimljivo za publiku – objašnjava Tijana Palkovljević Bugarski.

Ali, ni tu nije kraj. Nijedna izlagačka prostorija ovog trospratnog zdanja nema uobičajenu belu boju zidova. Svaka ima svoj kolorit, koji je u skladu sa postavkom koja se tu nalazi. Neko je od kolega novinara primetio da to zaista pravi značajnu razliku – izložba „Beograd Jovana Bijelića” , koja se posle galerije SANU u Beogradu preselila ovde, gde će trajati do 4. maja, izgleda potpuno drugačije.

– Prostor za povremene izložbe ima dve nijanse sive i u njemu su sada Bijelićeve slike. Što se stalne postavke tiče, imamo nekoliko varijanti – dela koja su u vezi sa 18. vekom nalaze se u prostoru čiji su zidovi zeleni jer je ta boja karakteristična za barokne lazure, na primer. Potom, kada je u pitanju 19. vek i bidermajer tu su zidovi plavi i bordo. Ovakve intervencije zahtevale su i bolju rasvetu. Imamo utisak da posetiocima to prija i da se naša sklonost ka eksperimentu i promenama isplatila. Uz to, ispratili smo trendove koji su popularni u savremenoj svetskoj muzejskoj praksi – priča naša sagovornica.

Uz sve to, deci i mladima posvećena je stalna i naročita pažnja , sa jasnom namerom.

– Ozbiljno smo razvili edukativne programe jer smatramo da je muzej dobar samo ako ima unutar sebe i decu među publikom. Kad imate decu u muzeju onda imate celu porodicu. Do toga da najmlađu budu s muzejom „na ti” najlakše se dolazi kroz permanentno njihovo obrazovanje, pa tako imamo programe za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta i oni kod nas dolaze organizovano. Reč je o oko 5.000 mališana godišnje. Svaka sezona ima svoj tematski program – za 2015. tema je „Oseti umetnost” – zaključuje upravnica.

Bitno je pomenuti da će zdanje na Trgu galerija 1 uskoro dobiti i novu fasadu, nakon što se okonča druga faza obnove suterena. Očekuje se da taj posao bude gotov tokom naredne godine.