I posle Alije – Izetbegovići

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Bošnjačkom politikom u BiH i danas vlada dinastija pokojnog Alije Izetbegovića, utemeljivača Stranke demokratske akcije i autora „Islamske deklaracije”, zbog koje je 1984. godine osuđen na višegodišnju robiju. Ključne političke i javne pozicije, kao i u svih proteklih 25 godina, zauzimaju, ne samo najbliži članovi porodice Izetbegović, već i njihovi rođaci, zetovi, prijatelji, ali i svi poslušni i odani sledbenici politike Alije Izetbegovića koga u bošnjačkim krugovima doživljavaju kao „oca nacije”.

Ovakav „model” odnosa prema vlasti pokojni Izetbegović primenio je odmah na početku svoje vladavine, kada je postao predsedavajući Predsedništva RBiH, kada je za šefa kabineta postavio svog sina Bakira, a kćerku Sabinu za ličnog sekretara i prevodioca.

Kao glavni savetnik svoga oca i obavezni saputnik na svim njegovim putovanjima po svetu, arhitekta Bakir se smatra i najupućenijim u sve što je radio njegov otac, uključujući i ono što je bilo i ostalo van domašaja javnosti.

Izetbegovići su kroz manifestovanje višegodišnje „moći”, oličene ne samo u zauzimanju vrhunskih političkih i svih drugih važnih funkcija, na koji način su ostvarivali uticaj na pravosuđe, bezbednosne agencije i medije, olako sticali i bogatstvo. Godinama se spekuliše o njihovoj povezanosti sa švercom oružja u ratnom periodu, dovođenjem mudžahedina i proneverom i zloupotrebom stranih donacija koje su stigle, ili su trebale stići u BiH.

Bivši ministar bezbednosti BiH i vlasnik „Dnevnog avaza” Fahrudin Radončić je prošle godine javno progovorio o nepoznatim tokovima ogromne količine novca, zlata, nakita i bankovnih čekova koje su, prema njegovim navodima, članovi porodice Izetbegović u vreme rata prikupljali u Turskoj, Saudijskoj Arabiji i nekim drugim zemljama.

Radončić je tada juniora Izetbegovića, koga je njegov list predstavio kao „malog sina, velikog oca”, optužio da, osim „krađe donacija”, stoji i „iza političkih ubistava, kriminala i korupcije”.

Bakir Izetbegović trenutno je član Predsedništva BiH, na tu poziciju izabran je po drugi put, a obavlja i funkciju potpredsednika SDA čiji je član od njenog osnivanja 1990. godine, od kada iskazuje neskrivenu odanost svemu što je Alija zastupao kao koncept.

Njegova supruga Sebija rukovodi Opštom bolnicom u Sarajevu.

Svojevremeno je „Njujork tajms” Izetbegovića opisao kao „jednog od najbogatijih i najmoćnijih ličnosti u BiH” koji je kućni budžet, samo u vreme dok je bio direktor Zavoda za izgradnju grada Sarajeva (od 1991. do 2003. godine), „obogatio za nekoliko miliona maraka”. Oni koji ga bolje poznaju kažu da „ni njega ni njegove unuke ne treba da brinu egzistencijalne brige – ima dovoljno da sve podmiri”.

Međutim, Izetbegović svoje bogatstvo, stečeno na sumnjiv način, vešto prikriva, jer je njegov imovinski karton, koji je bio na proveri i u Centralnoj izbornoj komisiji, „pojačan” tek suvlasništvom nad kućom (vlasnik druge polovine je supruga Sebija) i zemljištem u ukupnoj vrednosti od oko 90.000 evra. Sebija je vlasnik i apartmana na Bjelašnici vrednog oko 50.000 evra. Ona, za razliku od svog supruga, ima i automobil koji vredi oko 25.000 evra.

Sarajevski mediji, koji se pozivaju na neke druge izvore, na istraživanje CIN-a na primer, navode da je imovina u vlasništvu Izetbegovića „mnogo veća i mnogo vrednija” (prevazilazi iznos od 300.000 evra). Izetbegović je, kažu, zaboravio da u imovinskom kartonu navede da ima i vilu na Poljinama, takozvanom sarajevskom Dedinju, gde su mu prve komšije oni koji, zahvaljujući upravo njemu i politici stranke kojom rukovodi, godinama ne silaze s visokih funkcija.