Gejevi i po sadašnjem zakonu mogu da usvajaju decu

U poslednjih osam godine više od 30 osoba koje nisu u braku i koje žive same usvojilo je decu, a među njima se nalazi i jedan muškarac kome je Porodični zakon omogućio da postane otac. Predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ističu da se prilikom usvojenja uvek daje prednost prirodnoj porodici, odnosno bračnom paru, ali dodaju da i samci imaju mogućnost da usvajaju decu – svake godine između dve i tri osobe koje nisu u braku postanu usvojitelji. Prilikom procene njihove opšte podobnosti za usvojenje, niko ih ne pita za seksualnu orijentaciju, što u prevodu znači da i osobe homoseksualne orijentacije mogu da usvoje decu. Zbog toga je nejasni zašto je model Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji ni ne predviđa mogućnost da istopolni parovi usvajaju decu, izazvao toliku uzbunu u javnom prostoru.

Iako većina tabloidnih medija ovih dana polemiše sa tezom da ovaj zakon sadrži „sporan” član 53 kojim se predviđa da „svako lice u generativnom dobu ima mogućnost da podnese zahtev za usvajanje deteta bez obzira na pol i bračno stanje”, zaboravlja se da sadašnji Porodični zakon već dozvoljava mogućnost da svaka osoba, bez obzira na pol, ima pravo da usvoji dete. Drugim rečima, i po sadašnjem zakonu i muškarac i žena imaju pravo da usvoje dete, bez obzira na to da li se nalaze u braku ili ne i koje su seksualne orijentacije.

„Građanima treba reći istinu, a to je da trenutno važeći propisi ne sadrže zabranu LGBT osobama da usvajaju decu. Činjenica da je neko u braku ipak ne isključuje mogućnost da on ili ona budu LGTB osoba. Ključno je da odluku o usvojenju nadležni organ mora da donese rukovodeći se pre svega najboljim interesima svakog deteta u konkretnim ličnim, porodičnim i društvenim okolnostima. Nakon toga, ljudsko je pravo i elementarna čovečnost da niko neopravdano ne bude uskraćen za mogućnost da pokuša da postane usvojilac”, rekli su nam u kancelariji zaštitnika građana.

Predstavnici stručne službe ombudsmana takođe su nam objasnili da se model zakona o rodnoj ravnopravnosti nalazi u stadijumu druge radne verzije, a ta verzija, pre nego što eventualno postane zakon, treba da prođe još mnoštvo institucionalnih, proceduralnih i suštinskih stepenica.

Vanja Macanović, članica Saveta za rodnu ravnopravnost i jedan od autora radne verzije modela zakona o rodnoj ravnopravnosti takođe ističe da po sadašnjem zakonu svaka osoba može da podnese zahtev za usvajanje dece – bez obzira na pol ili bračno stanje.

„Ako stručnjaci utvrde opštu podobnost osobe, ona može postati usvojitelj. Iako se prednost uvek daje „potpunoj porodici”, dešava se da dete usvoji i osobe koje nisu u braku odnosno ne žive u (van)bračnoj zajednici. Jedino što su autori zakona o rodnoj ravnopravnosti tražili jeste da se izbriše stavka po kojoj ministar lično mora da odobri usvojenje, jer smatramo da je to akt diskriminacije koji otvara i mogućnost za korupciju. Mi smo tražili izmenu tog člana Porodičnog zakona, jer znamo da postoji mnogo roditelja u Srbiji koji sami gaje decu – bez obzira na to da li je samohrano roditeljstvo njihov izbor ili pitanje sudbine. Ali, isto tako znamo da postoji mnogo osoba koje su same i žele da se ostvare u ulozi roditelja i kojima po slovu sadašnjeg zakona ministar lično mora da odobri usvojenje. Model Zakona o rodnoj ravnopravnosti predviđa da sve osobe, bez obzira na bračni status, mogu da usvoje decu i bez saglasnosti prvog čoveka ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja”, objašnjava Vanja Macanović.

Analiza američkog zakonodavstva pokazuje da 16 država dozvoljava mogućnost da gej parovi usvajaju decu, a u dodatnih 16 država omogućeno je da partneri u gej zajednici usvoje dete svog partnera. U ovom momentu u 13 zemalja Evrope gej parovi mogu da usvajaju decu, a zakonodavci u Austriji, Estoniji, Sloveniji i Nemačkoj dozvolili su mogućnost da osobe u homoseksualnoj zajednici usvoje dete svog partnera.

Više od dvadeset zemalja u Evropi i polovina zemalja u Sjedinjenim Američkim Državama do danas je legalizovala istopolne brakove, a Nacrt zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, u čijoj su izradi učestvovali organizacija za lezbijska ljudska prava „Labris” i Centar za unapređivanje pravnih studija još se ne nalazi u našoj skupštinskoj proceduri. Drugim rečima, u očima našeg zakonodavca pod brakom se isključivo smatra zajednica između žene i muškarca.

Iako je prošlo gotovo deceniju i po od kako je Holandija postala prva zemlja na svetu koja je legalizovala brak istopolnih partnera, stiče se utisak da javnost i dalje veoma burno reaguje na gej brakove i usvajanje dece u istopolnim zajednicama. Domeniko Dolče, koji sa svojim partnerom Stefanom Gabana već 30 godina oblači predstavnike holivudske fabrike snova, napravio je pravu revoluciju kada je u italijanskom magazinu „Panorama” izrazio snažno protivljenje ideji da gej osobe imaju porodice.

„Vi ste rođeni za majku i oca, ili bar tako to treba da bude”, rekao je Domeniko Dolče. Velikom iznenađenju javnosti svakako kumuje i činjenica da je ovaj kreatorski dvojac, Dolče i Gabana, decenijama bio u intimnoj vezi i otvoreno podržavao gej zajednicu. Iako se činilo da u poslednjoj reklamnoj kampanji za svoju modnu liniju Dolče i Gabana veličaju grupni seks, javno protivljenje usvajanju dece u gej zajednicama razljutilo je svetski džet-set.

Reakcija na Dolčeov intervju bila je munjevita. Elton Džon, koji je dobio dvoje dece putem „in vitro” oplodnje sa svojim suprugom Dejvidom Furnišom, pozvao je kupce na bojkot proizvoda sa potpisom „Dolče i Gabana”, brenda koji godinama nosi. Kortni Lav javno je izrazila nameru da spali svu odeću koju su oni dizajnirali a u njenom je vlasništvu, a reditelj Rajan Marfi napisao je na svom tviter-nalogu da im je odeća „ružna kao i njihova mržnja”. Endi Koen, domaćin popularnog TV šoua „Pogledajte šta se dešava: uživo”, izneo je na aukciju svoje crno „Dolče i Gabana” odelo, kako bi novac od prodaje donirao Savetu za ravnopravnost polova „Femili”.

„Iako sam voleo ovo odelo, za mene više nije zabavno da ga nosim”, napisao je Marfi na svom „Tviteru”. Do srede po podne, cena njegovog odela dostigla je 1.850 dolara.

Pojedini predstavnici srpskog nevladinog sektora, koji su čak i dobitnici najviših priznanja za promociju ljudskih sloboda, ipak se slažu sa italijanskim parom Dolče i Gabana. Ali, samo nezvanično. Za izjavu medijima nisu bili raspoloženi.