Nikolić: Unaprediti prava Roma u Srbiji

BEOGRAD – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić založio se danas za unapređenje prava Roma u Srbiji istakavši da država treba da učini sve da omogući ostvarivanje njihovih prava.

Kako je saopštila Služba za saradnju s medijima, Nikolić je istakao i da pozitivnom diskriminacijom Romima treba pomoći da sačuvaju svoj nacionalni identitet.

Predsednik je, povodom Svetskog dana Roma, koji se obeležava danas, primio predstavnike te nacionalne manjine, a oni su mu tom prilikom predali Platformu za unapređenje njihovog položaja u Srbiji.

Predstavnici romske nacionalne manjine su, kako se navodi, u razgovoru s predsednikom Nikolićem posebno istakli da je, i pored generalno jako teške situacije u kojoj se Romi nalaze, u prethodnom periodu učinjen napredak u rešavanju problema njihovog obrazovanja, kao i problema ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Nezaposlenost, međuitm, i dalje predstavlja ogroman problem za Rome, kao i stvaranje adekvatnih uslova stanovanja, navodi se u saopštenju.

----------------------------------

Danas je Svetski dan Roma

BEOGRAD – Svetski dan Roma ustanovljen je na današnji dan sa ciljem da se ukaže na težak položaj Roma i da se države podstaknu da obrate posebnu pažnju unapređivanje njihovog položaja.

Taj dan se obeležava u čast prvog Svetskog kongresa Roma, koji je održan 8. aprila 1971. u Londonu. Tada je za romsku himnu proglašena pesma „Đelem, đelem”, a ustanovljena je i romska zastava sa točkom kao centralnim simbolom.

Zaštitnik građana Saša Janković je ocenio da su Romi i dalje najugroženija manjinska grupa u Srbiji, a do sada postignuti rezultati na unapređenju njihovog položaja nisu otklonili ključne prepreke za njihovu socijalno-ekonomsku integraciju.

On je u saopštenju dostavljenom medijima ocenio da bitnije promene u tom pogledu ne može biti bez dosledne primene afirmativnih mera u obrazovanju Roma, zbog čega zaštitnik građana ove godine posebnu pažnju posvećuje potpunom pravnom uređenju tog pitanja.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović izjavio je da je zadovoljan sprovođenjem Strategije kada je reč o obrazovanju i zdravstvenom položaju Roma dok, kako je rekao, u oblasti stanovanja i zapošljavanja ne može nikako biti zadovoljan.

„U oblasti obrazovanja postignuti su određeni vidljivi rezultati, preko afirmativnih mera upisa učenika u srednje škole i na fakultete, a u nekih 173 osnovnih škola uveden je pedagoški asistent romske nacionalnosti, koji je karika između škole, učitelja, romskog učenika i njegovih roditelja. Time je povećan broj romske dece u osnovnom obrazovanju za 20 odsto”, rekao je Mihajlović Tanjugu.

I zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Dragoljub Acković naveo je da je tek delimično zadovoljan primenom Strategije, ističući da osim teoretskog dela koji je napravljen, „nismo videli neku naročitu korist”.

Problemi Roma u Srbiji, su kako je rekao, brojni i pre svega se odnose na njihov ekonomski i socijalni položaj, stambene probleme i političku zastupljenost.

„Statistika pokazuje da je jedan Rom sedam puta siromašniji od najsiromašnijeg Srbina, a tek 20 odsto Roma je funkcionalno pismeno”, naglasio je Acković.

Srbija dosta učinila, ali su problemi Roma i dalje izražen

BEOGRAD – Srbija je dosta učinila na poboljšanju položaja Roma, ali su njihovi problemi i pored toga veoma izraženi, rečeno je na današnjoj sednici skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kojom je obeležen Dan Roma.

Predsednik tog tela Meho Omerović napomenuo je da je Srbija uradila dosta u institucionalnom i zakonodavnom smislu, ali da su problemi Roma i dalje veoma izraženi, naročito u pogledu obrazovanja, uslova stanovanja, zapošljavanja, dečijeg rada i ranih brakova, dok je šef misije EU u Srbiji Majkl Devenport poručio da će Srbija imati podršku EU u poboljšanju položaja Roma.

Objašnjavajući u koliko teškim uslovima žive Romi, Omerović je naveo da je smrtnost romske dece duplo veća od nacionalnog proseka, da je 43 odsto Romkinja od 15 do 19 godina u braku, da je samo 83 odsto dece do pet meseci upisano u matične knjige rođenih, da samo 69 odsto romske dece pohađa prvi razred osnovnih škola, a srednju školu samo 22 odsto.

Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović poručila je da su u prethodnom periodu preduzete brojne aktivnosti, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou za poboljšanje položaja Roma.

Među tim aktivnostima su, kako je objasnila, jačanje institucionalnih kapaciteta, budući da je formiran vladin Savet za unapređivanje položaja Roma, da je po prvi put uspostavljeno telo za koordinaciju i kontrolu donatorske pomoći, a da su u 20 gradova i opština formirani mobilni timovi koji sprovode konkretne mere.

Kao najznačajnije u narednom periodu ocenila je donošenje nove strategije za integraciju Roma do 2025. godine, napomenuvši da su već izrađene polazne osnove tog dokumenta i formirana radna grupa na čijem je čelu po prvi put pripadnik romske nacionalne manjine.

Na značaj donosenja nove strategije ukazali su Devenport i šef misije OEBS Peter Burkhard.

„U Evropi danas živi između 10 i 12 miliona državljana romske nacionalnosti, od kojih su polovina državljani EU. Oni su najbrojnija nacionalna manjina u Evropi i ona koja je najviše marginalizovana i diskriminisana. Zbog toga EU posebnu pažnju posvećuje ispravljanju takve situacije”, rekao je Devenport i dodao da EU i u Srbiji pomaže romskoj manjini i pokušavamo da sa vladom i drugim partnerima reši njihove probleme.

Tako se, kako je objasnio, na više frontova bore protiv marginalizacije Roma - poboljšavaju pristup zdravstvenim i socijalnim ustanovama, veliku pažnju posvećuju školovanju, unapređuju stambenu situaciju Roma, gde, pored ostalog, sa gradom Beogradom rade da 180 porodica koje su živele u nehigijenskim naseljima dobiju trajno stambeno rešenje...

Uz napomenu da sprovođenje ovih ciljeva u mnogome zavisi od nove strategije, pa je u tom smislu pozdravio napore Vlade Srbije da u što kraćem roku usvoji taj dokument, koji je, kako je istakao, od ključnog značaja za dostizanje promena u stanju Roma.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović zatražio je od Vlade Srbije da ozbiljno pristupi rešavanju problema Roma i da u taj proces uključi pripadnike romske nacionalne manjine, a zbog velikih problema sa kojima se suočava ta manjinska zajednica.

Uz napomenu da su stereotipi i predrasude glavna prepreka za punu integraciju Roma, Mihajlović je naveo da, pored ostalog, 95 odsto Roma ni stalno niti bilo kakvo zaposlenje, da je u proteklom periodu 30.000 njih napustilo zemlju i zatražilo ekonomski azil u zemljama EU, kao i da su Romi sedam do osam puta siromašniji od najsiromašnijih građana u ovoj zemlji.

„Sa ovog mesta iz Skupštine Srbije šaljemo jasan signal i poruku Vladi Srbije i drugim činiocima u društvu o veoma teškom položaju Roma”, kazao je Mihajlović.

(Tanjug)

----------------------------------

Život Roma između dva svetska rata

Postavka u Galeriji nauke i tehnike SANU (Foto A. Vasiljević)

Pištolj mala, Jatagan mala, Marinkova bara, Čubura –neka su od najpoznatijih sirotinjskih naselja u kojima su živeli Romi u periodu između dva svetska rata. O njihovoj stambenoj situaciji u međuratno doba svedoči izložba „Život na ivici. Stanovanje beogradskih Roma 1919–1941” koja je predstavljena u Galeriji nauke i tehnike SANU. Autori su dr Zlata Vuksanović-Macura i profesor dr Vladimir Macura.

Postavka obuhvata bogat arhivski materijal, od planova i karata, preko fotografija i crteža, do službenih prepiski i ličnih pisama. Prikazani materijal najvećim delom potiče iz Istorijskog arhiva, Muzeja grada, Etnografskog muzeja i Narodne biblioteke Srbije.

Deo fotografija ustupio je Miloš Jurišić iz svoje kolekcije o Beogradu. Korišćeni su i podaci iz dokumenata koje je istoričar Milovan Pisari pronašao u Arhivu Jugoslavije. Deo materijala skupljen je u romskim naseljima gde i danas postoje artefakti koji se odnose na međuratni period. Podloga izložbe i izvor dela izložbenog materijala jeste knjiga dr Zlate Vuksanović-Macura istoimenog naslova kao i izložba.

Romi su u međuratnoj prestonici živeli na ivicama livada, pored potoka, na obroncima brda, pored odrona i bara… Borili su se sa oskudicom. Imali su kuće od ćerpiča, daske ili drvenih okrajaka preko kojih se zakiva letva, a malterisane su blatnim malterom. Krovovi su bili od crepa ili ter papira. Posetiocima su na fotografijama i maketama prikazane ovakve kuće, ali i kuhinje pod nebom ili „letnje” kuhinje.

Domaćice su na raspolaganju imale šporet sa sulundarom, sanduk za drva, hoklicu, astal, tri šerpe, po jedan pleh, lonac, tiganj, kutlaču, flašu, žarač i džak. Nad kujnom je bilo rašireno platno, strana prema komšijama bila je zatvarana ogradom. Šporet se u sobu unosio zimi i kada se krene u pečalbu.  

Postavka je deo raznovrsnih aktivnosti povodom obeležavanja 8. aprila, Međunarodnog dana Roma.

Pripremljen je i prateći program od šest stručnih predavanja, kao i okrugli sto.

U okviru izložbe biće održan 11. memorijalni ciklus predavanja „Akademik Aleksandar Despić”. Na večerašnjem predavanju u 18 časova dr Zlata Vuksanović-Macura govoriće o funkcionalnim karakteristikama romskih kuća, dok će dr Milovan Pisari kazivati o uništavanju romskih naselja tokom Drugog svetskog rata, a profesor dr Sreten Vujović podsetiće kakvo je bilo stanovanje Roma u doba socijalizma. Predavanja će biti organizovana i sledećeg dana u isto vreme. Organizator je Odbor SANU za proučavanje života i običaja Roma.

A. Kurteš