Rasturanje stabilne srpske geto sredine

„Sve što se ovde, na Brezovici, sada radi vrhunski je kriminal sa zlim namerama. Po mojoj proceni, to se preduzima kako bi se uništile osnove privređivanja ljudi koji ovde žive vekovima, koji svoj hleb mogu da zarade na turizmu i da tako žive i prežive. Priprema se uništenje tih mogućnosti i proterivanje ovih ljudi, možda ne tenkovima, puškama ili bombama, nego na perfidniji način”, kaže profesor Ivan Stratimirović. On strepi nad sudbinom planine i svojim životom koji joj je, u velikoj meri, posvetio od trenutka kada su mu 1957. seljaci na konjima doneli skije i opremu do stočarskih bačila „gde su ležali na senu i kroz daske gledali zvezde”. On je praunuk čuvenog srpskog generala Đorđa Stratimirovića iz revolucije 1848. godine. U njegovoj idiličnoj kućici sagrađenoj na okomitoj litici, s izvanrednim pogledom na Šar-planinu, visi porodični plemićki grb. Zajedno sa lokalnim stanovništvom, Stratimirović i mnogi drugi gradili su i čuvali planinu koja je danas, odlukama kosovskih vlasti, ugrožena i može nelegalnim putem i eksproprijacijom promeniti vlasnika.

Fascinantna suma novca, koju francusko-andorski konzorcijum „Kompani di Alpi” i njihov predstavnik Paskal Ru najavljuju da će ovde uložiti, trebalo bi da ublaži revolt Srba i srpsku stabilnu geto sredinu na Šar-planini rasturi i pokoleba. Međutim, zdrava kapitalistička logika nameće neka pitanja: ko danas u Evropi ima novca da u jedno skijalište uloži 410 miliona evra? Čiji je taj novac? Otkud hrabrost da se na današnje Kosovo, sa koga stanovništvo bezglavo beži i u Francusku, investira tolika svota? U poslednjih deset godina toliki novac je uložen jedino u Kazahstanu na razmeđi Rusije i Kine, a ukupne prošlogodišnje investicije na Kosovu iznosile su 70 miliona evra. Porediti ova tržišta i potencijal nestabilnih balkanskih entiteta oko Šar-planine nema nikakvog smisla. Ljudi su potpuno u panici, ruše se vikendice, biće porušeni hoteli i sve što je činilo planinu i njenu osobenost. Iza ogromne sume krije se jedna od najvećih prevara Balkana, a francuska „Kompani di Alpi” će upravljati dobijenom imovinom otetom od Srba. Oni neće ulagati novac, oni će „odlučivati” da li, primera radi, tajkun Bedžet Pacoli može doći i uložiti deset miliona evra u Brezovicu.

Niko u Skupštini opštine Štrpce nije dobio nikakav odgovor, a čeka se da vreme prođe i da se vidi sudbina mesta, a građani potpisuju peticiju protiv otimanja Štrpca. Ključno je i pitanje kakva će biti uloga opštine ako Paskal Ru i njegov konzorcijum otuđe Brezovicu.

Prištinske vlasti otkidaju komad po komad srpskog vlasništva na Kosovu i Metohiji, a ostalo je nekoliko sistema koji bi mogli biti izvor stabilnosti Srba.

Propast jednog velikog sistema, uništavanje prirodnih resursa, prepuštenost etničkoj stihiji i opšta srpska letargija i izgubljeno vreme nigde se tako ne vide kao na Šar-planini.

Ski-centar Brezovica i Šar-planina decenijama su gradili atmosferu intimnog mesta na krovu Balkana. Ovde je nastao mit o surovoj planini i autentičnom stanovništvu koje je svoje tradicionalno gostoprimstvo i brđanski temperament podelilo sa gostima iz belog sveta i urbanih centara. Da bi se do takve legende o planini došlo potrebne su decenije i, više od toga, ljudi koji su joj posvetili svoj život. Zauzvrat planina im je podarila osećaj posebnosti, jer su tu u svoj svojoj izolovanosti ostvarili svoj san, pripitomljavali Šaru i voleli njenu izuzetnu i surovu lepotu.

Jedno od ključnih pitanja jeste zašto je toliko interesantan srpski deo planine, kada ima istih takvih staza na kojima ne bi trebalo ništa rušiti? Pre nekoliko godina je urađen projekat Evropske komisije za druge terene, za drugi deo Šar-planine. Evropa je skupo platila projekat, a ondašnji šef kancelarije Evropske komisije Renco Davidi je rekao da „sadašnji ski-centar ne zadovoljava zahteve modernog planinskog centra koji će raditi tokom cele godine”. Preporučeno je da se premesti u obližnju oblast „zapadno od postojeće”, uz opasku kako se nada se da na ovaj projekat neće pasti prašina u nekoj fioci. Nažalost, prašina je pala i sve se okrenulo prema srpskom delu planine.

Sadašnji kosovski sistem, haotičan i korumpiran, idealna je crna rupa za novac sumnjivog porekla, kriminalce i tajkune, a idealno bi mu pokriće mogla biti renomirana francuska kompanija. Tu prazninu je neposredno pred pad Šarićevog klana pokušala da iskoristi ova mreža, koja je zajedno sa svojim kosovskim „saradnicima” imala nameru da „uskoči” u prazan prostor i kupi parče anarhičnog raja za sebe. Ta anarhija, koja se ciklično ponavlja, preti da, ovog proleća, konačno uništi Brezovicu, oduzme je od njenih vlasnika, prilagodi sebi i svojim potrebama.

Živojin Rakočević

--------------------------------------------------------------

Đurić: Vlada Srbije neće dozvoliti prodaju ski-centra „Brezovica”

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić tvrdi da država Srbija neće dozvoliti da kosovskometohijske vlasti bez dogovora sa Srbima prodaju ski-centar „Brezovica” na Šar-planini. On je povodom najava vlasti u Prištini da će prodati tamošnji hotel i žičare, naglasio da je vlada uložila novac u obnovu skijaškog kompleksa „Brezovica”, hotela „Molika” i dva ski-lifta koja su ove godine prevozila skijaše i da će na osnovu tog zarađenog novca biti isplaćene zarade zaposlenima u ovom preduzeću.

„Pokazalo se koliko je taj hotelski kompleks atraktivan i danas, iako u njega nije ulagano u godinama”, zaključio je Đurić.

On ističe da ne dolazi u obzir rušenje hotela koji je tek obnovljen i žičara koje su posle mnogo godina pauze puštene u pogon. Prema njegovim rečima, izgleda i da je nekome zasmetalo što se Brezovica i srpski narod na jugu Kosova i Metohije, u Štrpcu, ponovo pokreću.

„U narednim danima, kada se u Prištini održava nekakav sastanak o toj temi, videćemo koliko su namere onih koje o tome govore vezane za posao, a koliko za politiku”, rekao je juče Đurić na vanrednoj konferenciji za novinare, dodajući da će, u skladu sa time, baš kao i u slučaju „Trepče”, reakcija Beograda biti odmerena.

On je dodao da postoje stalni kontakti sa predstavnicima međunarodne zajednice i potencijalnih investitora i da je njima stavljeno do znanja da država Srbija načelno nije protiv investicija, ali da mora biti rešeno pitanje kako će Srbi učestvovati u svakoj eventualnoj investiciji i kako će biti tretirana imovina Republike Srbije, uključujući i hotelski kompleks na Brezovici.
 

D. S.