Nova stranka za povratak na političku scenu

Na predstojećim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, koji će se najverovatnije održati na jesen, pojaviće se nova stranka sa „starim” političkim liderom. Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović namerava da osnuje svoju stranku, za koju računa da će pobrati glasove u podeljenoj političkoj atmosferi Hrvatske. Naime, nova predsednica daje vetar u leđa svojoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) okupljajući oko sebe ekstremne desničare od Marka Perkovića Tompsona, Tomislava Merčepa, predstavnika hrvatskih veterana do generala Ante Gotovine i Mladena Markača, koji su posle visokih prvostepenih presuda pod neobičnim okolnostima (Vikiliksove depeše svedoče o uticaju SAD i Izraela na predsednika suda Teodora Merona) oslobođeni optužbi za ratne zločine u tribunalu u Hagu i ući će u hrvatsko predsedništvo kao savetnici za odbranu.

S druge strane je premijer Zoran Milanović, njegov partijski drug iz Socijaldemokratske partije (SDP), koji je na udaru hrvatske javnosti zbog slabog snalaženja njegovog kabineta u ekonomskim pitanjima.

Josipović je najavljujući osnivanje nove stranke bio tajanstven povodom njenog imena, ali je otkrio da će to biti stranka levog centra, „mlađih ljudi sa svežim idejama”. Na televiziji N1 bivši predsednik, koji je od 2010. do februara ove godine obavljao tu dužnost, najavio je da će osnivačka skupština nove stranke biti održana sredinom maja, da će joj temeljne odrednice biti to što Hrvatska nije sprovela reforme i da će njegov pristup biti drugačiji jer se „problemi koji postoje ne mogu rešavati na dosadašnji način”.

Upitan zašto nije mogao da zamisli nastavak političkog delovanja u SDP-u, Josipović je odgovorio da nije bilo spremnosti za njegove reforme. „I sada tražim drugi levi, levo-centristički put. Nedostatak reformi je najveći problem ove vlade. Praksa je pokazala da u našim institucijama ima mnogo problema, recimo sporost sudskih sporova i nerazumni propisi koji usporavaju privredu, kao i sporost u reakciji na krizu”, objasnio je Josipović.

Međutim, malo ko u Hrvatskoj veruje da Josipović ima da ponudi nešto novo, a pogotovo da ima neki novi ekonomski pristup za rešavanje krize s kojom je suočeno hrvatsko društvo, nego se smatra da je to samo još jedna u nizu političkih borbi za pozicije na predstojećim izborima.

Iako voli da se predstavlja kao levičar i „umetnik među političarima” koji ima široka shvatanja, u Hrvatskoj se smatra da će bivši predsednik u predizbornoj kampanji ipak uraditi samo ono što mu donosi korist.

Još je sveža afera u kojoj je Josipović uoči predsedničkih izbora u oktobru prošle godine smenio svog savetnika Dejana Jovića koji je u jednom tekstu napisao da „hrvatski referendum o nezavisnosti 1991. godine nije održan u poštenim okolnostima”. Kako mu je protivkandidat tada bila Grabar Kitarović iz HDZ-a, Josipović je zarad pridobijanja nacionalno orijentisanih glasača žrtvovao Jovića objašnjavajući na sav glas da je takav njegov stav „štetan i pogrešan”.

Među hrvatskim intelektualcima se tada moglo čuti da je „Josipović veoma dobro znao ko je Dejan Jović kada ga je imenovao za svog glavnog analitičara, ali da očito Jović nije znao ko je Josipović”, jer ga je predsednik, kada je video da je predsednička trka neizvesna, jednostavno žrtvovao.

Osim toga, Srbi iz Hrvatske veoma dobro pamte kako je „hrvatski umereni predsednik” kao miljenik EU nepunu godinu dana po preuzimanju mandata povodom obeležavanja godišnjice akcije „Oluja” 2011. godine rekao da veruje da će „doći dan kada će i Hrvati i Srbi u Kninu obeležavati pobedu Hrvatske i da će se to dogoditi onog trenutka kada Srbi prihvate političku i istorijsku istinu o uzrocima rata“.