Privatno školstvo je diskriminisano

Uključujući se u dijalog koji je tekstom „Javna funkcija i privatno školstvo” („Politika” od 2. aprila), pokrenuo profesor Milivoje Pavlović, rekao bih da je danas privatno školstvo, nažalost, diskriminisano, bez obzira što je, po važećim zakonskim propisima, ravnopravno s državnim školstvom. Ta diskriminacija je očigledna. Ona se ne odnosi samo na uslove studiranja, to jest na nemogućnost da studenti privatnih visokih škola i fakulteta konkurišu za smeštaj i ishranu u studentskim domovima koji se finansiraju iz republičkog budžeta, o čemu govori Pavlović.

Diskriminacija se odnosi i na doktore nauka koji su doktorirali na privatnim fakultetima, jer oni, ukoliko nisu zaposleni pre stečenog doktorata, ne mogu da dobiju zaposlenje na državnim visokim školama i fakultetima, iako ispunjavaju sve propisane uslove. Njihove prijave na konkurs se ne razmatraju, o rezultatima izbora se ne obaveštavaju, a i dokumenta im se ne vraćaju. Radna mesta, oglašena konkursom, u najvećem broju slučajeva, unapred su dogovorena i popunjena, a doktori nauka sa diplomom privatnog univerziteta odlaze ili u inostranstvo, ili na berzu rada, što predstavlja svojevrsni presedan u odnosu prema akademskim kadrovima trećeg stepena. Pri tom, mnogi profesori, direktori visokih škola i dekani fakulteta govore (naravno, „u poverenju”) o nepostojanju bilo kakve šanse da se sa doktoratom stečenim na privatnom fakultetu dobije zaposlenje na državnim visokim školama. Kao da su na privatnim fakultetima sve diplome „kupljene”, a na državnim – nijedna!

Uz to, stvorena je društvena atmosfera u kojoj se profesori na privatnim fakultetima osećaju diskriminisani, jer se njihove kolege na onim državnim, manje ili više manifestno, u raznim situacijama, pojavljuju kao nešto „iznad” njih, što je neodrživo, budući da akademska pravila i moralni kodeks podjednako važe i za jedne i za druge.

Država bi morala da interveniše u svim slučajevima narušavanja ravnopravnog tretmana državnog (javnog) i privatnog, jer ni visokoškolske ustanove ne mogu da uživaju apsolutnu autonomiju, budući da se iza apsolutne autonomije provlače mnoge društveno neprihvatljive pojave.

Profesor univerziteta u penziji