Slepi kolosek

Da nas ne košta čak 99 miliona evra, ovaj slučaj bi bio vrlo smešan. Iako sve ređe ulazimo u vozove svi znamo kako oni izgledaju – prljavo, zapušteno, pomalo vonjaju,  do Bara se dovuku za 22 sata,..

A da bi se to već jednom promenilo „Železnica Srbije” kupila je  najmodernije „Štedlerove” vozove. Čak 21 kompoziciju, od kojih je stiglo šest, ali sve stoje. Kupac nije predvideo uslove za održavanje u garantnom roku, što nas može dodatno poprilično koštati.  A sve zbog toga što nismo ni znali šta kupujemo. U ove vozove se ne može ući, niti izaći. Ako je peron ravan potrebno je dodati neki stepenik inače putnik može da padne, polomi se sa pola metra visine, ako je podignut pred vama je zid.

Ove kompozicije, veoma lepe, mogu na dobroj pruzi da dostignu 160 kilometara. To deluje nestvarno za zemlju kroz koju putnički voz jezdi 47 kilometara na sat u proseku.

Najbolje što naša Železnica ima – stoji. A ako nekome nije poznato „Železnice” žive od subvencija države, dakle, mi plaćamo to što stoji. Novi direktor, prvi put izabran na konkursu firme a ne stranke, ne želi da tereti prethodnika, za čijeg mandata je ovako nešto urađeno. Odgovorne su, kaže, svakako i osobe iz tehničke službe koje to nisu uvidele.

Ali za promašaj od bezmalo 100 miliona evra neko će morati da odgovara, uživao ili ne političku zaštitu. Ako se to ne dogodi, klizićemo ka daljem haosu.

Dakle, Dragoljub Simonović mora da objasni kako se „Železnica Srbije” našla u ovakvoj situaciji. Može to da objasni i  svojoj partiji, ali mora i narodu, koji sve plaća. Neznanje ne može biti opravdanje.

„Železnice Srbije” u jadnom su stanju, a imaju mogućnost da povuku čak 406 miliona evra odobrenih kredita. Verovatno bi se svako, kao i ministarka Zorana Mihajlović zapitao zašto se ne radi na tome da stanje popravi i kad para ima zašto projekata nema.

Zato još jedan detalj. Isto prethodno poslovodstvo „Železnice”, iako pravde radi bar četvrt veka naše pruge zarastaju u korov, ugovorilo je sa „Eurofimom” kredit od pet miliona evra za polovne vozove, ali niko se nije javio na poziv. A naš predstavnih u „Eurofimi“ upravo je Simonović.

Da od goreg ima grđe, govori i činjenica da su rađeni projekti obnove    delova pruge ka Baru, ali da niko nije predvideo  proveru stanja mostova, pa je projekat na doradi. To je neophoda uslov da se obezbedi bezbednost saobraćaja bez kog niko odgovoran ne sme da dopustiti da teretni voz koji u proseku vozi svega 27 kilometara na sat ubrza na 80.

Kasni se. Narod sve to plaća.  Samo za kredite koji nisu povučeni taj iznos je  tačno 5.679.402 evra.

Ali posle ovoga svakome je valjda jasno da prečicama i bez stručnjaka vozimo samo ka slepom koloseku.

Srbiju neki zovu Apsurdistan. A politika je apsolutno čudo – na najodgovornija mesta izbacuje najveće neznalice. Oni odlučuju, mi plaćamo.