Olimpijada za status Abhazije

U nedavnom intervjuu listu "Politika" ambasador Poljske u Beogradu gospodin Maćej Šimanjski je istakao da je jedan od najtežih problema sa kojim se suočava Kosovo i Metohija nepostojanje stabilne ekonomske i pravne državne strukture. To je, po njemu, razlog zbog čega strani investitori izdaleka zaobilaze južnu srpsku pokrajinu i zaobilaziće je sve dok se njen status konačno ne reši. Ambasador se tim povodom založio i za priznavanje nezavisnosti Kosmeta iz, kako je naglasio, "razloga evropske solidarnosti".

U Rusiji, međutim, razmišljaju sasvim drugačije. Kako se juče prenele agencije, Moskva se sprema da u ekonomiju Abhazije, otcepljene i međunarodno nepriznate gruzijske republike, uloži na stotine miliona dolara. Povod je – zimska olimpijada koja će se 2014. održati u Sočiju, na Krimu.

Drugim rečima, Rusija je spremna da ulaže ogroman kapital u republiku koja ne samo što nije deo njene suverene teritorije nego je i dalje u statusu "zamrznutog konflikta", preostalog iz vremena raspada Sovjetskog Saveza. Podsetimo, tamo se i dalje puca, srećom tek povremeno i bez velikih ambicija.

Kako se navodi u agencijskim vestima, ovde će biti izgrađeni ključni objekti za proizvodnju cementa, cigala i šljunka, materijala neophodnog za izgradnju olimpijskih objekata. Pri tome i u Moskvi i u Suhumiju svesni su da će ovakva saradnja dodatno uticati na loše odnose sa Tbilisijem, kao i na prijem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Ipak, najvažnije je da će pomenuti objekti nastaviti da funkcionišu kao značajan deo abhaske privrede i kada se posle podele olimpijskih odličja svetski sportisti, naklonjeni snegu i ledu, raziđu svojim kućama. Korist za nepriznatu (i siromašnu) republiku je očigledna.

Ali ova "olimpijska saradnja" govori o još nečemu. Očigledno je, naime, da u Moskvi ne gaje preterane iluzije da će se separatistički problemi poput abhaskog, južnoosetinskog, pridnjestrovskog, kosovskog... rešiti glatko i u skoroj budućnosti. Naravno, ukoliko se mnogo šta u shvatanjima međunarodne zajednice u međuvremenu ne promeni. Pa zašto onda sedeti i čekati?

Moskva je rasplitanje kosmetskog čvora čvrsto vezala upravo za Abhaziju i Južnu Osetiju kao delove Gruzije u kojima živi većinsko rusko stanovništvo. I od takvog stava ne odstupa.

Ovo navodi i na pomisao da Amerikanci, Evropljani i svi drugi koji podržavaju kosmetski separatizam, u stvari, prave neku sopstvenu računicu koja se najmanje tiče građana u pokrajini – bilo Srba, bilo Albanaca.

Zato je i napred pomenuta "evropska solidarnost" preča od stvaranja uslova u kojima bi na Kosovu i Metohiji moglo koliko-toliko normalno da se živi, da se gleda u budućnost, razmišlja unapred. Kome je i dalje potrebna "crna rupa na Balkanu"? Albancima i Srbima u pokrajini svakako nije.