Kako su odbornici ostali bez pitanja

Su­bo­ti­ca – Po­sta­vlja­nje od­bor­nič­kog pi­ta­nja jed­no je od pra­va pred­stav­ni­ka gra­đa­na u Skup­šti­ni gra­da. Ipak, u po­sled­nje dve go­di­ne go­to­vo da se ni­je za­ču­lo ni­jed­no od­bor­nič­ko pi­ta­nje, od­no­sno ko­men­tar na nje­ga. Po­je­di­ni sa­go­vor­ni­ci „Po­li­ti­ke” pri­zna­li su da ni­su ni pri­me­ti­li da su od­bor­ni­ci go­to­vo pre­sta­li da ko­ri­ste ovaj me­ha­ni­zam kon­tro­le ra­da lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.

–Pra­vo na po­sta­vlja­nje pi­ta­nja neo­p­hod­no je od­bor­ni­ku da bi pri­ba­vio in­for­ma­ci­je i u ra­ni­jem pe­ri­o­du zna­čaj­ni­je je ko­ri­šće­no ne­go da­nas – ka­že za „Po­li­ti­ku” Mir­ko Ba­jić, za­me­nik pred­sed­ni­ka Skup­šti­ne gra­da.

Po­slov­nik o ra­du Skup­šti­ne u odelj­ku de­vet re­gu­li­še oblast po­sta­vlja­nja od­bor­nič­kih pi­ta­nja i pro­pi­su­je da se pi­ta­nje po­sta­vlja u pi­sa­noj for­mi, na skup­šti­ni ili iz­me­đu dva za­se­da­nja, a od­go­vor sti­že ta­ko­đe u pi­sa­noj for­mi. Ova pro­ce­du­ra eli­mi­ni­še jav­nost iz pro­ce­sa po­sta­vlja­nja pi­ta­nja i da­va­nja od­go­vo­ra, ali od­bor­nik ima pra­vo da od­go­vor jav­no ko­men­ta­ri­še na kra­ju skup­štin­skog za­se­da­nja i tra­ži do­dat­ne od­go­vo­re ako ni­je za­do­vo­ljan. Ova re­gu­la­ti­va uve­de­na je 2008. go­di­ne, ka­da su vlast rav­no­prav­no de­li­li De­mo­krat­ska stran­ka (DS) i Sa­vez voj­vo­đan­skih Ma­đa­ra (SVM), a pre to­ga pi­ta­nja su po­sta­vlja­nja jav­no, ta­ko­đe na kra­ju sed­ni­ce. Da li je či­nje­ni­ca da se pi­ta­nja po­sta­vlja­ju pi­sa­no, a ne jav­no sa go­vor­ni­ce uslo­vi­la da je od­bor­ni­ci­ma sa­da sve ja­sno pa ne­ma­ju vi­še po­tre­be za pi­ta­nji­ma?

–Pro­me­na ko­ja je do­ne­se­na one­mo­gu­ći­la je zlo­u­po­tre­bu za lič­nu i po­li­tič­ku pro­mo­ci­ju ko­je je ra­ni­je bi­lo. Ali, ni sa­da ne po­sto­ji ni­je­dan raz­log da od­bor­ni­ci ko­ji ima­ju po­tre­bu pi­ta­nje po­sta­ve u pi­sa­noj for­mi jer je to i si­gu­ran put da se do­bi­je pre­ci­zan od­go­vor. Ipak, mo­žda bi do­bro bi­lo da se uz za­pi­snik sa pret­hod­ne sed­ni­ce od­bor­ni­ci upo­zna­ju o po­sta­vlje­nim pi­ta­nji­ma i da­tim od­go­vo­ri­ma. Na taj na­čin i dru­gi od­bor­ni­ci bi ima­li uvid u pi­ta­nja ko­ja su po­sta­vlje­na i to je me­ha­ni­zam ko­ji bih pred­lo­žio – na­sta­vlja Ba­jić.

Svo­je­vre­me­no su po­sta­vlje­na od­bor­nič­ka pi­ta­nja zna­la da uz­bur­ka­ju po­li­tič­ku sce­nu, pa su ta­ko pre do­no­še­nja Za­ko­na o do­stup­no­sti in­for­ma­ci­ja od jav­nog zna­ča­ja upra­vo po­sred­stvom od­bor­nič­kog pi­ta­nja Su­bo­ti­ča­ni sa­zna­li vi­si­nu za­ra­da di­rek­to­ra jav­nih pred­u­ze­ća, a ne ta­ko dav­no, kroz pi­ta­nje o bu­džet­skim stav­ka­ma, ot­kri­lo se da ne­ki u Grad­skoj ku­ći pri­ma­ju i po dve pla­te.

–Pri­pad­ni­ci ve­ći­ne u Skup­šti­ni ne po­sta­vlja­ju pi­ta­nja jer uče­stvu­ju u kre­i­ra­nju po­li­ti­ke gra­da, pa ne­ma­ju in­te­res za ova­kva pi­ta­nja, a sa dru­ge stra­ne mi i ne­ma­mo pra­vu opo­zi­ci­ju i za­to ne­ma pi­ta­nja ni od njih – tvr­di Sve­tla­na Sti­pa­no­vić, od­bor­nik iz Po­kre­ta so­ci­ja­li­sta ko­ji je deo ko­a­li­ci­je na vla­sti.

En­dre Ču­so, od­bor­nik SVM-a, umeo je po ne­ko­li­ko pu­ta da na skup­štin­skom za­se­da­nju „pro­vu­če” pi­ta­nje o svo­joj me­snoj za­jed­ni­ci, dok mu je stran­ka bi­la u opo­zi­ci­ji, ali u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” ka­že da se nje­gov od­nos ni­je pro­me­nio iako je sa­da deo vla­sti.

–Ni­je tač­no da se od­bor­nič­ka pi­ta­nja ne po­sta­vlja­ju. Upra­vo sam po­čet­kom go­di­ne po­sta­vio pi­ta­nje i do­bio od­go­vor ko­jim sam za­do­vo­ljan i ni­je bi­lo po­tre­be da ga jav­no ko­men­ta­ri­šem, ne­go sam ga pro­sle­dio oni­ma zbog ko­jih sam i pi­tao. Uosta­lom, ka­da pi­tam ne­što što se ti­če mog na­se­lja, o to­me oba­ve­stim one ko­jih se ti­če – ka­že nam Ču­so.

Iako je to sna­žan me­ha­ni­zam opo­zi­ci­o­nog de­lo­va­nja, iz re­do­va ovih stra­na­ka ka­žu da je od­no­som vla­sti i pot­pu­no obe­smi­šljen.

–Ka­da na ja­sno po­sta­vlje­no pi­ta­nje ne do­bi­ješ ja­sne od­go­vo­re, iz­gu­bi­lo je smi­sao po­sta­vlja­ti od­bor­nič­ko pi­ta­nje – sma­tra Slav­ko Pa­rać, li­der DS-a u Su­bo­ti­ci. –Zbog to­ga ih po­sta­vlja­mo na kon­fe­ren­ci­ja­ma za no­vi­na­re, po­sta­vlja­mo pi­ta­nja jav­no, ali kao od­go­vor od­bi­ja­mo sa­mo ću­ta­nje jer su to ne­pri­jat­na pi­ta­nja za ovu vlast ko­ja je auto­ri­tar­na i osve­to­lju­bi­va i ne ha­je za pi­ta­nja od­bor­ni­ka i pi­ta­nja gra­đa­na. I u gra­du i u dr­ža­vi po­ku­ša­va da se za­tre trag opo­zi­ci­ji – ka­že Pa­rać.

Mi­ra­na Dmi­tro­vić, šef od­bor­nič­ke gru­pe LSV-a, ta­ko­đe ka­že da ni­su po­sta­vlja­li pi­ta­nja jer im vlast da­je od­go­vo­re „sum­nji­vog kva­li­te­ta”.

–To je va­žna skup­štin­ska in­sti­tu­ci­ja, a ipak je pred­vi­đe­no da se even­tu­al­ni ko­men­ta­ri da­ju na kra­ju sed­ni­ce. Za to ni­je po­treb­na ve­ći­na, pa vas ni­ko i ne slu­ša u gun­gu­li na od­la­sku. Mo­žda bi bi­lo bo­lje da se oni pre­me­ste na po­če­tak sed­ni­ce – sma­tra Dmi­tro­vi­će­va.