Obama morao da popusti republikancima

Demokrate i republikanci postigli su kompromisno rešenje sa kojim se složio i Barak Obama – predsednik će morati konačnu verziju sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom da pošalje Kongresu na razmatranje, što konzervativci tumače kao svoj ulazak u pregovore sa Teheranom, a Bela kuća samo kao obaveštavanje zakonodavaca o onome što ona radi.

Kongresmeni će imati 30 dana da analiziraju dogovor, javio je „Njujork tajms”, dodajući da Obama za to vreme neće smeti da ukida sankcije Iranu. Može li to da „ubije” nastavak razgovora u Švajcarskoj? Ako kongresmeni posle tog perioda budu glasali protiv ukidanja sankcija Teheranu, to ne znači da će Iranci i dalje živeti pod embargom jer će predsednik SAD uložiti veto na takav zakon.

Svi članovi Spoljnopolitičkog odbora Senata, i republikanci i demokrate, prekjuče su glasali za ovaj kompromisni predlog. Bela kuća smatra da to znači da Kapitol hil ima priliku da vidi šta će u Švajcarskoj biti stavljeno na papir bez prava da se meša, dok republikanci kažu da je to običan spin i da su oni dobili glas u pregovorima.

Obama je morao da prihvati političku realnost koja kaže da većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu drže republikanci, uglavnom veliki protivnici sporazuma, kao i da su im se pridružile pojedine demokrate, ljute što predsednik ne sarađuje sa Kapitol hilom. Združeni, mogli su da donesu zakon o zabrani bilo kakvog dogovora sa Irancima, i to sa većinom od 67 glasova u Senatu, što je dovoljno da se preinači predsednikov veto. To bi bila velika sramota za Obamu na svetskoj sceni i pitanje je šta bi mogao da ponudi Irancima ako mu ruke vezuju njegovi kod kuće. Njujorški list ocenjuje u uvodniku da je Obama sada jedini pregovarač koji ne može da stoji iza svoje reči jer mu iza glave stoje neprijateljski raspoloženi kongresmeni. Ipak, trebalo bi da ovaj kompromis zadovolji većinu demokrata i odvrati ih od glasanja protiv sporazuma. Bez njihovih glasova republikanci nemaju većinu potrebnu za obaranje predsedničkog veta.

Republikanci su zadovoljni što imaju 30 dana, a u slučaju da je potrebno i produžetke do najviše 52 dana, tokom kojih predsednik neće smeti da menja politiku prema Iranu. To znači da ako se sporazum postigne do kraja juna, kako je predviđeno, Obama ne može da ukine sankcije Iranu ni do kraja jula. Da li će to naljutiti Irance?

Predsednik Hasan Rohani je juče, kako je javio Rojters, poručio da Iran pregovora sa svetskim silama a ne sa američkim Kongresom i da neće odustati od nuklearnog programa ako mu se odmah po potpisivanju ne ukinu sve sankcije. Ipak, SAD su sve vreme tvrdile da će islamskoj republici postepeno ukidati sankcije i to tek onda kada se uvere da ona sarađuje sa međunarodnim inspektorima, za šta će joj trebati možda i šest meseci. Ipak, prema nekim izvorima, Iran ovo može da iskoristi da zatraži nove ustupke i optuži SAD da menjaju pravila igra i odugovlače sa ukidanjem embarga.

Vlada u Vašingtonu garantuje da će ispuniti svoj deo obaveza bez obzira na to šta pričaju kongresmeni, jer sa Iranom namerava da potpiše politički sporazum, a ne međunarodni ugovor, koji bi morao da bude potvrđen u Senatu. Samo Kongres može da poništi sankcije koje je uveo, ali Obama može da ih privremeno ukine, kao i da ukloni embargo koji je nametnula izvršna grana vlasti. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da ukine svoj embargo, a na američku stolicu u UN uticaj ima Obama, a ne Kongres. Konačno, administracija je ta koja sprovodi odluke i zakone pa se od sadašnje očekuje da sprovodi politiku ukidanja sankcija Iranu u zamenu za njegovo odustajanje od obogaćivanja uranijuma.

Republikanci su odstupili od nekoliko svojih zahteva zarad kompromisa koji će postati zakon posle glasanja u Senatu. Predlog više ne sadrži odredbu da Obama mora da dokaže da Iran ne predstavlja nikakvu opasnost po SAD. Bela kuća nije na to mogla da pristane jer može da garantuje iransko odustajanje od pravljenja atomske bombe, ali ne i to da se interesi dve zemlje na drugi način neće sukobljavati.

Članovi odbora i republikanski kandidati za predsednika na izborima 2016. Marko Rubio i Rend Pol glasali su za ovo kompromisno rešenje. Rubio je odustao od amandmana kojim je tražio da Iran prizna Izrael i zadovoljio se odredbom da Vlada SAD mora da pokaže da dil sa Teheranom neće ugroziti njenu posvećenost očuvanju države Izrael.