Zapad u grčkom lavirintu

Američki predsednik Barak Obama ne sastaje se ove sedmice sa grčkim ministrom Janisom Varufakisom, kao što je prvo javila grčka, a zatim prenela svetska štampa, saopštila je juče Bela kuća. Evropska komisija demantuje glasine o skorom sastanku briselske grupe (čitaj: trojke inspektora međunarodnih kreditora Atine) povodom najnovije skice grčkog predloga reformi, istaknuto je juče u sedištu EU.

„Grčka je sve bliža provaliji. Teško da će ministri finansija evrozone na sednici 24. aprila u Rigi odobriti isplatu reformama uslovljene tranše kredita pomoći Grčkoj”, upozorio je u sredu Peter Kazimir, ministar finansija Slovačke. „Svetske berze su u slučaju Grčke već ukalkulisale svaki mogući scenario. Ne vidim da se neko brine da će se grčki sindrom razliti dalje u evrozoni. Ona se već zaštitila...” odsekao je u Vašingtonu uoči početka prolećnog zasedanja Svetske banke i MMF-a Volfgang Šojble, nemački ministar finansija. Uz put, zamenici ministara finansija (!) odredili su Grčkoj krajnji rok 20. april – kada mora da preda prihvatljiv i sveobuhvatan plan reformi, inače...

U kakofoniji zloslutnih pretnji, da li je Zapad ovog proleća stvarno spremio opelo najzaduženijoj članici evrozone?

Ako je verovati najnovijim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, Grčka je zemlja koja će u 2016. ostvariti rekordni rast bruto društvenog proizvoda u Evropi od 3,6 odsto! Tako barem stoji u zvaničnom dokumentu MMF-a o neveselom privrednom rastu sveta u idućoj godini.

Na osnovu čega MMF očekuje ružičasti skok BDP-a Grčke dogodine, ako je njen glavni ekonomista Olivije Blašard koliko ove sedmice izjavio da nije sigurno da li je ta zemlja uopšte i dalje u Evropi? Da li MMF zna nešto o grčkoj ekonomiji, o čemu Evropska komisija, Evropska centralna banka ili Evrogrupa još nemaju informacije? Ili je MMF opet pogrešio, kao više puta do sada tokom šestogodišnje dužničke krize Grčke.

Ako je grčka kriza trenutno u završnom stadijumu, onda kreditori Atine i finansijski centri moći Zapada ovih dana pokazuju izražene znake rastrojstva.

Na jednoj strani Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, i Volfgang Šojble jasno naglašavaju da evrozona više neće činiti nikakve ustupke Atini. Na drugoj strani šefica diplomatije EU Federika Mogerini ove sedmice apeluje na Evropu da „pokaže fleksibilnost u rešavanju grčke dužničke krize, ne samo zbog solidarnosti, već i zato da bi odbranila svoje zajedničke interese”.

Gospođa Mogerini ove sedmice nije pojasnila koje zajedničke interese ima na umu. Kao što ni Šojble nije precizirao protiv kojih su se to „sve” scenarija u slučaju Grčke obezbedila i finansijska tržišta i evrozona. Da li je u obračun „odbrambenih zaštita” od Grčke, na primer, uključen i izveštaj o rezervama nafte i gasa u grčkim teritorijalnim vodama Jonskog i Egejskog mora – koje su američkim geolozima znane još od sedamdesetih godina prošlog veka?

Grčka je članica NATO-a, država sa najdužom pomorskom granicom Evrope prema spoljnom svetu (prema Turskoj u liniji dugoj skoro sedam hiljada kilometara), veoma ozbiljan kupac nemačkog i francuskog naoružanja. Zvanična Atina je dugogodišnji bliski partner (privredni ili politički) sa Kinom, Iranom, odskora i Rusijom. Grčka pri tome na svojoj teritoriji ima preko milion izbeglica (među njima preko polovina je bez putnih dokumenata).

Kolika je vrednost ovih geopolitičkih parametara Grčke (kao i nekih drugih, na primer u domenu transporta energenata)? Da li je manja ili veća od sedam milijardi evra oko kojih se u ovom trenutku natežu Atina i njeni zapadni kreditori?

U lavirintu sa netrpeljivim zapadnim kreditorima, Atina je već našla jedan izlaz. Koliko juče Ciprasova vlada objavila je početak razgovora sa Moskovom o nabavci nove generacije raketa za domaći odbrambeni sistem.