Đoković srušio i Nadala za finale sa Berdihom

Novak Đoković nastavlja da seje strah na najvećim teniskim turnirima. Do četvrtog finala, posle tri titule ove sezone, danas od 15 časova, stigao je na račun osmostrukog šampiona Monte Karla Rafaela Nadala, pokazujući takvu nadmoć nad najboljim teniserom u istoriji turnira na šljaci, kakvu ni rezultat (6:3, 6:3) dovoljno ne iskazuje. Da preko put mrežice ima „kralja šljake“, osetilo se samo po izgubljenom servisu u prvom gemu i po fantastičnim potezima obojice tokom prvog seta, ali to nije bilo dovoljno za ravnopravnu igru.

U dominaciji nad jedinim dostojnim rivalom u Monte Karlu imponovala je apsolutna smirenost našeg asa, kojom je najpre nadoknadio zaostatak od 2:0, zatim brejkom u osmom gemu rešio prvi set i potom sa gotovo pola snage uveo drugi do neumitnog kraja. U oba seta je sedmi gem bio najduži i najvažniji. U prvom je Novak uspeo da izdrži nalete rivala, sačuva servis i odmah potom uzme gem na protivnikov, a u drugom je tada načinio ključni brejk, iako je gubio sa 40:0. Za razliku od Nadala, Đoković nije zapinjao da reši poen servisom i nije imao ni jednu duplu grešku. Pod pritiskom smirenosti i samopouzdanja koje Đokoviću donose uzastopne titule u Melburnu, Indijan Velsu i Majamiju, veliki Rafael Nadal se postepeno topio i sve češćim greškama ubrzavao kraj. Slabiji blistaju na početku, a jači na kraju.

Najbolji teniser sveta je dobio 43. derbi najdužeg rivalstva u istoriji profesionalnog tenisa i smanjio vođstvo Španca na 23:20, ali njegov stav tokom meča i po završetku nije pokazivao ni iznenađenje, ni preteranu radost. Pre je to bilo zadovoljstvo zbog dobro odrađenog posla i očekivanog rezultata, pa i svest da njegov rival juče nije bio onaj stari, nepobedivi. Osećala se sigurnost da čvrsto gazi prema kruni prolećne sezone na Rolan Garosu, da će i tamo moći da nadmaši devetostrukog šampiona Nadala.

Uostalom, razloga za veliku radost nije ni bilo, jer posao nije završen. Ma koliko mali izgledi mogu da se daju Tomašu Berdihu u današnjem finalu, njih bi mnogostruko uvećalo emotivno pražnjenje favorita posle skoka preko najteže prepreke, a sa tim i nagli pad adrenalina koji bi Đokoviću mogao da bude najveći problem.

Vreme je za dodatnu motivaciju u ciljevima koje Đoković može danas da ostvari. Pobedom protiv Čeha bi prvi u istoriji profesionalnog tenisa spojio titule na tri uvodna masters turnira, čak i ne računajući gren slem u Melburnu. Zatim, pod rukom mu je 23. masters titula u karijeri i deoba drugog mesta sa Rodžerom Federerom na večitoj listi, uz samo četiri pehara zaostatka za Rafaelom Nadalom. Prema ovogodišnjoj formi, prodor na vrh te liste nije nedostižan, kao ni obaranje sopstvenog rekorda iz 2011, u kojoj je nanizao pet takvih titula.

Konačno, osvajanje Monte Karla bi produžilo idealan početak sezone šljake, pojačalo strah svim narednim rivalima u Madridu, Rimu i Parizu, kao i šampionsko samopouzdanje najboljeg sportiste sveta po izboru Laureus akademije, kojim kao da je najavljena 2015. Uspesi mu samo pojačavaju apetite i šteluju nišane za godinu u kojoj novi ciljevi mogu da se otvraju jedan za drugim.

Svega toga je svestan šampion Monte Karla iz 2013, ne bi ni bio tu gde je da nije najveći profesionalac u ključnim fazama turnira. Ko god da je danas s druge strane mrežice imao bi silne probleme pred sobom, a imaće ih i Tomaš Berdih, ne samo zbog dosadašnjeg međusobnog rezultata 18:2. Čeh je svestan da je na putu do finala imao veliku sreću da mu drugi raščiste put, da Monfis izbaci Federera, Dimitrov Vavrinku, pa Monfis Dimitrova. U polufinalu je uspeo da dočeka da se nepredvidivi Monfis konačno pribere i uplaši blizine cilja, pa je do današnjeg finala stigao lako, sa 6:1, 6:4.

Berdih zna i da je daleko nadmašio plan i to osećanje može da mu bude saveznik, ako se potpuno opusti u meču u kojem nema šta da izgubi. U finale ulazi odmoran i bez i jednog izgubljenog seta.