Stradanje u ime naroda

Pančevo – Na ulazu u Narodni muzej Pančeva glasačko mesto sa „ćoravom” kutijom i prepoznatljivom ikonografijom posleratnih izbora – petokraka, srp i čekić, parole, ćilimi, Brozova slika… Levo, kafana „Evropa”, mesto potkazivanja Pančevaca, prva galerija pretvorena u mesto zborovanja, a u lagumima vremešnog zdanja nizovi stradalih iza logorske žice, čizme nekog od njih... Hodnik udara na istražnu sobu Ozne. Na stolu dokumenta o radu službe, zapisnici, upaljena lampa…

Na multimedijalnoj izložbi „U ime naroda”, o posleratnom vremenu i stradanju žrtava komunističkog progona, predstavljeni su audio i video zapisi, dokumentarne pokretne slike, a usledili su i pozivi na tribine i dijalog. Autor projekta, istoričar dr Srđan Cvetković, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, rodom Dolovac i pančevački đak, priredio je izložbu koju je za godinu dana videlo oko 50.000 ljudi. „Osnovna nit projekta je da se u najvažnijim državnim institucijama na moderan način progovori o teškoj temi. O tabuima kao što je likvidacija takozvanih narodnih neprijatelja bez ikakvog suđenja, o montiranim političkim procesima i mučenjima na Golom otoku i drugim logorima i zatvorima. Tu su dragocena svedočenja običnih ljudi, presude gulazima u posleratnom Pančevu, Banatu. O tome nikada niko nije napravio izložbu, a skorašnji zločini i ratovi potisnuli su sećanja. Projekat nameće i podstiče razgovor i suočavanje sa totalitarnim nasleđem, kako bi se dijalogom prevazišle tako teške teme. Kada sedam decenija ne govorite o nekim stvarima, one se pretvaraju u višak strasti”, kaže Cvetković.

Izložba „U ime naroda” je nastala decenijskim istraživanjem. Različitim medijima, ličnim predmetima stradalih i svedočanstvima savremenika i potomaka prerasta uobičajene muzejske postavke. Slika vreme kulta ličnosti, prinudnog otkupa, posleratnih izbora, ukidanja verskih prava i progona sveštenstva, likvidacija. „Ona budi i nudi istinu koja je nezadrživa. Pratim je i vidim da bi ljudi voleli da znaju više o istini i o prošlosti. To što se dešavalo jako je ružno i jako tužno, ali je važno da saznamo što više i da se to nikada ne ponovi. Izložba je bila i u Parizu i reakcije su iste. Mnogo ljudi, baš kao i ovde, gotovo ništa o tome nije znalo jer je bilo prikriveno, ali sa tim moramo da se suočimo. Ovom izložbom nazire se svetlost, a tamo je Srbija”, rekla je princeza Jelisaveta Karađorđević na otvaranju izložbe u Pančevu.

Narednih mesec dana svakog četvrtka i petka, posetioci Narodnog muzeja u Pančevu moći će da uz stručno vođenje samog autora prođu postavku, a biće priređeno niz tribina i projekcija dokumentarnog filmskog materijala.

Olga Janković