Da li sve to ima smisla

Druga polovina šezdesetih godina 20. veka bilo je doba pobuna, svuda u svetu. Neumoljivo se približavao period u kojem je naša planeta faktički bila podeljena na dva suprotstavljena sveta koje je samo sećanje na ne baš tako davno okončani Drugi svetski rat i istovremeni strah od mogućeg ponavljanja slične kataklizme držao u kakvom-takvom miru.

Ali sve to nije bilo brana stvaranju napetosti na mikroplanu, u pojedinim državama, njihovim delovima, pokrajinama, institucijama... Takođe, bilo je to vreme kada je na svetsku scenu počela nepokolebljivo da stupa nova generacija, onih koji nisu doživeli strahote svetskih ratova i čiji životi su tekli drugačijim tokovima od onih koje su morali da pregrme njihovi roditelji.

Ta činjenica stvorila je i određenu vrstu nerazumevanja između „starijih” i „mlađih”, pretvorivši to nerazumevanje u otvoreni, srećom uglavnom, nenasilni sukob. Prvo u porodici, a potom i na univerzitetima. One vrednosti koje su sazdane tokom proteklih velikih ratovanja nisu bile prihvatljive za generacije koje su polako preuzimale odgovornost za sopstvene živote, pa čak i za svoje naslednike a sve u okvirima potpuno novih društvenih vrednosti, okolnosti i dešavanja. Tako se nametnula i čuvena parola: „Hoćemo sve, i hoćemo odmah”.

Rok muzika je bila jedan od najpogodnijih ventila kroz koje je bilo moguće proturiti nove ideje, zahteve i novi pogled na svet i vreme koje predstoji. Sloboda koju je rok davao svakome bio je istovremeno i okupljajući prostor za razmenu najrazličitijih ideja, koje su starijima na prvi pogled delovale destruktivno, mada je reč bila, pre svega, o stvaranju temelja za novo društvo i vreme koji su se nazirali. 

Kompozicija „Da li sve to ima smisla” (For What It’s Worth), delo je Stivena Stilsa, tada člana američko-kanadske grupe „Bafalo Springfild” (Buffalo Springfield), izdata je 9. januara 1967, i mada je to bilo vreme kada su se protestne pesme u najvećoj meri bavile besmislenim američkim ratom u Vijetnamu, ova je inspirisana jednim događajem još iz rane faze ere psihodelije, iz novembra 1966. godine.

Sve se desilo spontano, nakon zatvaranja jednog kluba u Los Anđelesu u kojem su se redovno okupljali ljubitelji rok muzike. Naime, okupljanje velikog broja ljudi na malom prostoru, u klubu i ispred njega, iritiralo je stanare iz kraja i one koji su tu imali kancelarije. Reagovala je policija i delimično zatvorila prostor i ograničila okupljanje posle 22 sata. Mladi su ovakvu odluku shvatili kao direktan udar na njihova prava i najavili masovni protest.

Počelo se sa deljenjem flajera u kojima se pozivalo na protest. Čak su i lokalne radio stanice u svojim programima pozivale na skup. Centar okupljanja bio je klub „Pandorina kutija”, a tu se našlo više od 1.000 mladih. Interesantno, mladalačkom buntu pridružile su se i velike filmske zvezde poput Džeka Nikolsona i Pitera Fonde, koji je čak doživeo da mu policajci stave i lisice na ruke.

Mada kompozicija „Da li sve to ima smisla” nije dospela na vrh top lista, postala je neka vrsta himne onoga vremena i generacija koje su to vreme živele sa svim njegovim dobrim i lošim karakteristikama.

Stils: „Iscrtana je linija sukoba. Niko nije u pravu ako svi greše. Mladi ljudi iznose svoja mišljenja da bi naišli na toliki otpor.”

„Imao sam neku ideju u glavi”, objasnio je jednom prilikom Stils.

„Hteo sam da napišem nešto o dečacima koji su se nalazili na vatrenoj liniji u jugoistočnoj Aziji i koji nisu imali ništa zajedničko sa misijom u koju su upućeni a koja se dešavala pred njihovim očima. Onda sam u šetnji sa jednim prijateljem došao do mesta gde se nalazio taj klub pred zatvaranjem, a koji je bio jedno od najomiljenijih okupljališta studenata u kojem su oni slušali muziku, zabavljali se, plesali... Ništa posebno uznemiravajuće se nije dešavalo, a onda su se pojavili policajci za razbijanje demonstracija, sve sa oklopima i šlemovima. Nisam mogao da verujem, Zašto li ovo rade, upitao sam se, i da li sve to ima smisla? Sve se sklopilo u jedan momenat. Pesmu sam napisao za petnaestak minuta.”

----------------------------------

Niko nije u pravu ako svi greše

Nešto se dešava

Ali nije sasvim jasno o čemu se radi

Tu su naoružani ljudi

Kažu mi: „Budi oprezan”

Mislim da je trenutak da stanemo

Deco, kakav se to zvuk čuje?

Svi se pitaju – šta se to dešava?

Iscrtana je linija sukoba

Niko nije u pravu ako svi greše

Mladi ljudi iznose svoja mišljenja

Da bi naišli na toliki otpor

Vreme je da stanemo

Ali, kakav se to zvuk čuje?

Svi pokušavaju da vide šta se dešava?

Kako pogodan prostor za uzavrelost

Hiljade ljudi na ulici

Pevaju pesme i nose transparente

Uglavnom sa sloganima „Ura za našu stranu”

Vreme je da prestanemo

Ali kakav je to zvuk

Svi gledaju – šta se tamo dešava?

Paranoja udara duboko

U tvoj život koji će se izvitoperiti

To počinje kada si stalno uplašen

Pređi granicu, i doći će čovek i odvesti te

Najbolje bi bilo da se zaustavimo

Ali šta se to čuje

I svi se pitaju o čemu se radi...