Značaj ekonomske diplomatije

Postojanje moderne, dobro organizovane i efikasne ekonomske diplomatije jedan je od načina da se spoljna politika i spoljnoekonomski nastup Srbije učine produktivnim činiocem njenog izlaska iz recesije. Nažalost, suočavamo se s nasleđenom praksom, ali još više s formalizovanim i zastarelim shvatanjima nekih političara, čak i stručnjaka starog kova, koji nemaju dovoljno razumevanja, niti veruju u mogućnosti i značaj ekonomske diplomatije. To je razočaravajuće saznanje za napore koji se čine da se iskustva uspešnih ekonomskih diplomatija najrazvijenijih zemalja primene i u Srbiji. Neuspesi pojedinih iz prve generacije od 28 mladih ekonomskih diplomata, poslatih u svet 2010. godine, i skromnih njihovih ukupnih rezultata, koriste se kao povod da se od usavršavanja metoda ekonomske diplomatije odustane. Razlozi manje uspešnosti naših ekonomskih diplomata svode se na slabosti u izboru kandidata, na nedovoljnu obuku pre odlaska na dužnost, na slabu koordinaciju s privrednim i finansijskim institucijama itd. Umesto da se koriguju kriterijumi izbora najperspektivnijih kadrova za naš nastup u glavnim ekonomskim centrima sveta, lakše je da sve ostane po starom.

Ovim se ne umanjuje značaj prave, kadrovski dobro izabrane i pripremljene ekonomske diplomatije.

„Ambasadori Francuske, vi ćete ubuduće biti ambasadori francuske privrede u inostranstvu”, uzviknuo je francuski predsednik Republike Fransoa Miteran u avgustu 1988. godine, na godišnjem brifingu za francuske diplomate u Ke d’Orseju. Ako je to rekao jedan od političara sa efektivno najvećim ustavnim ovlašćenjima na svetu, onda se ova instrukcija može smatrati stvarnom prekretnicom u razvoju moderne ekonomske diplomatije.

Da nije nikakva sramota da šef države učestvuje u promociji francuskih izvoznih proizvoda pokazao je i njegov naslednik Žak Širak, koji je, kao ekonomski diplomata, sve vreme aktivno učestvovao na Privrednoj izložbi „Francuska 97”, u Šangaju, od 17. do 23. maja 1997. Rezultat su veliki poslovi koje je Francuska tada sklopila sa Kinom, između ostalog, i najduža trasa super brzog voza Peking–Šangaj, po licenci francuskog TGV-a.

Vreme koje je usledilo potvrdilo je tezu o neophodnosti stavljanja diplomatije u funkciju zaštite ekonomskih interesa i promocije privrede države, jer se od tzv. smoking ili klasične diplomatije u današnjem globalizovanom svetu ne može živeti.

Francuska je, ne samo zbog dva pomenuta primera, kolevka moderne ekonomske diplomatije. U toj zemlji je još 1648. godine, u čuvenoj „Instrukciji za francuske ambasadore”, posle Vestfalskog mira, akcenat u diplomatskoj akciji stavljen na ekonomsku saradnju država. Francuska je, jedina u svetu, još 1997. godine, osnovala i Školu za ekonomsko ratovanje, kao kurs trećeg stepena za probrane kadrove iz državnih institucija i najvećih kompanija, da se obučavaju za metode napada i odbrane u globalnoj svetskoj ekonomskoj utakmici. A slogan škole je Napoleonova izreka: „Biti pobeđen je moguće opravdati, ali biti iznenađen je neoprostivo.”

Danas se za tzv. klasičnu diplomatiju, koja je vekovima profilisana i organizovana, dobro znaju zadaci i razrađeni su mehanizmi na bilateralnom i multilateralnom planu. Crveni ili drugi telefoni za urgentne konsultacije, zvanični emisari i posete, šatl diplomatija i međunarodni forumi, okrugli stolovi i konferencije uobičajeni su načini funkcionisanja.

Ali nova, produktivna i efikasna ekonomska diplomatija, štiteći ekonomske interese države iz koje diplomata potiče, promovišući na moderan način njene privredne mogućnosti i ponude, pozivajući strane investitore i partnerstva, koristeći čak i ekonomsku obaveštajnost, direktno doprinosi ekonomskom razvoju zemlje. I puni budžet iz koga se finansira i klasična ili kurtoazna diplomatija. Naš cilj je da u tom pogledu koristimo iskustva drugih, uspešnijih ekonomija i da se na primerima neuspešnih govori o slabostima ili izostanku akcije prave ekonomske diplomatije.

Profesor na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju