Čaves preti naftom

Ugo Čaves munjevito je odgovorio na vest da je britanski sud izdao nalog da se zamrzne 12 milijardi dolara naftonosne Venecuele. Upotrebio je svoje najubojitije oružje.

„Ako zamrznete naš imetak, ako nas oštetite, mi ćemo vam odgovoriti istom merom. Znate li kako? Prestaćemo da isporučujemo naftu u SAD. Imajte to u vidu”, poručio je Bušu, koga je opet na svom nedeljnom televizijskom šouu, („Alo, predsedniče”) nazvao po starom nadimku „Gospodin Opasnost”. Moćna naftna korporacija „Ekson mobil” pokrenula je ovaj spor pred međunarodnim sudovima pošto je prošle godine odbila da se prikloni Čavesovom nalogu za nacionalizaciju naftnih postrojenja.

Odluka nekoliko evropskih sudova da se zamrzne kapital venecuelanske državne kompanije „Petroleos de Venecuela”, radi kompenzacije gubitaka američkog „Eksona”, u Karakasu je okarakterisana kao „pravosudni terorizam”. Na pravnom polju, međutim, Venecuela je uložila žalbu, a ovakvi sporovi mogu da potraju godinama, ako ne i decenijama. Retorika nije pod sudskom obavezom da čeka na presudu. Preko noći je dignuta na najviši preteći stepen.

Na stranu to što o „Eksonu” govori kao o bandi lopova, kojima se nikada više „neće dozvoliti da potkradaju Venecuelu”, što Ameriku zove „zlom imperijom”, a predsednika opet „đavolom”, najveći udarac je ipak u rečima podmazanim mirisom nafte. Nećemo im isporučiti ni jednu, jedinu, kap, grmi Čaves.

Uprkos lošim političkim odnosima, SAD je najveći trgovinski partner Venecuele. Iz ove naftonosne zemlje dnevno u američke rafinerije otiče 1,2 miliona barela. Nikada do sada Čaves nije ispunio svoje pretnje da će preseći isporuku nafte partneru na severnom delu američkog kontinenta. Vašington, s druge strane, priznaje da je Amerika dovedena u najviši stepen narkomanske zavisnosti od crnog zlata. Ubrzano se traga za drugim gorivima, ali ni kukuruz ni šećerna trska za sada ne mogu da utole nezajažljivu glad za tekućinom kojom je u izobilju bog nagradio Venecuelu.

Ni Čavesu nije lako, uprkos rekordnim cenama nafte na svetskom tržištu. Prihodi od državnih postrojenja već su, kako tvrde ekonomisti, potrošeni na fondove za zdravstvo, obrazovanje i bonove za hranu. Nedostaje živ novac za unapređenje tehnologije i povećanje proizvodnje. Dok venecuelanska nafta za jeftine pare otiče na Karibe i Kubu, nestašica osnovnih namirnica naterala je Čavesa da odobri povećanje cena pirinča i jestivog ulja. Benzin se u Venecueli prodaje u bescenje (pet centi po litru). To nije dovoljno ni za troškove prerade. Svi ti gubici nadoknađuju se izvozom nafte na američko tržište.

Mnogi zato veruju da će se rat između Amerike i Venecuele završiti tamo gde je i počeo– na retoričkim pretnjama. A da će dvosmerni saobraćaj nastaviti da teče: nafta sa juga na sever, dolari sa severa na jug. U suprotnom će obe zemlje biti duboko uzdrmane.