Dan kad su nestale sve vesti

Počećemo našu priču jednom parabolom. Zamislite sa jedne strane brdo informacija. Svaka se tiče realnog života i pitanja oko kojih se vrti život u Srbiji. Tu su plate, nezaposlenost, privreda i druge stvari. Međutim, pored ovog brda stoje male kulise oko kojih stoje političari. Na kulisama su nacrtane razne stvari, a postavljene su tako da kada im neko priđe sa jedne strane više se ono brdo informacija ne vidi. Ima još jedan detalj – mediji izveštavaju samo o onome što je na kulisama, sve vesti koje se odnose na ono brdo nestale su.

Šta bi to moglo da bude na kulisama što je toliko zaintrigiralo publiku i medije? Ima tu svačega. Preovlađuju portreti političara naslikani prema potrebama pi-ara. Neki političari su posvećeni dobru države, uvek dobrih namera, požrtvovani i radni, a drugi su protiv države, uvek nešto kriju, plaćaju ih tajkuni i strane sile, spletkare i svađaju se, nikad ništa ne rade i ne grade. Puno materijala za politička prepucavanja i ad hominem argumente jednih protiv drugih. Neki nose skupe satove, drugi skupe cipele, treći skupa odela, a neki su skromni, pošteni i smerni.

Osim intimnog života političara, na kulisama su i makete budućih uspeha, pa i čitavih gradova, poput makete „Beograda na vodi”. Kulise se pretvaraju u ogromne bilborde na kojima su nacrtane zgrade kojih još nema, a nije sigurno ni to da li će ih biti, odnosno, da li će baš tako izgledati ako ih bude. Ove makete postaju scenografija televizijskih studija na nekoliko televizija, imaju specijalne emisije posvećene njima, stalno se najavljuje početak njihove gradnje, čak se i prodaju stanovi u maketama.

Na kulisama su i starlete, rijaliti-šou, skupština i nezavisne institucije. O njima se objavljuje sve što nekom padne napamet. Dovoljno je da posle neke tvrdnje stavite znak pitanja – i možete napisati svašta o njima, pošto se vi tako samo pitate, a ne tvrdite ništa. Na kulisama su i lokalne stranačke borbe. Tu ima svačega: tuča, kidnapovanja, ucenjivanja, zastrašivanja, ali kada se na kulisi pojavi „vest” da je pretučen neko iz stranke Iks, odmah se pojavi i druga vest da je taj isti pretukao nekog iz stranke Ipsilon. Nikog nema da se pozabavi time šta je istina, a epilog ovih tuča na sudu nikada ne usledi. Čak je i nedavni prinudni povratak predsedničkog aviona koji je poleteo ka Rimu stvar spekulacija. Da li se pokvario motor, što se kosi s time da se avion vratio čak do Beograda? Ili je nepažljiva stjuardesa prosula kafu po instrument tabli, a onda panično počela da briše tablu i ispomerala dugmad što je dovelo do dvokilometarskog poniranja aviona? Ili se desilo nešto peto – takođe je nevažno. Sutra će se već dogoditi nešto drugo, o čemu će biti izmišljene suprotne priče.

Takvo je stanje na našim kulisama koje prenose novine i televizija. Kako se dogodilo da su ove kulise privukle svu pažnju medija? Možda vest iz rijaliti-šoua ima više publike, a mediji su nam privatni pa moraju da jure profit? Možda je to vid objektivnosti i nepristrasnosti medija, jer bi neka realna vest svakako bila više u interesu vlasti nego opozicije, ili obrnuto, pa je možda najbolje da objavljujemo samo izmišljene ili suprotne vesti, pa da svako bude zadovoljan? Možda reklamne agencije imaju tako mnogo pi-ar materijala koji dostavljaju medijima, da za realne vesti prosto nema mesta, ne dođu nikad na red? Ko će ga znati.

Tako one naše vesti o životu, zaposlenosti, radu, ostaju na margini. Niko se ne pita kako to da nam BDP pada, a zaposlenost raste? Kako to da niko nije video plan detaljne regulacije „Beograda na vodi”? Kako izgleda šema novih platnih razreda na kojima radi ministarstvo državne uprave? Kako izgledaju ugovori kojima se sklapaju javno-privatna partnerstva? Nijedna institucija nije otvorena za javnost, već ljubomorno čuvaju svoje podatke da ne remete sliku koja se pojavljuje na kulisi ispred stvarnosti.

Tako bi izgledao dan u kome su nestale sve prave vesti. Da li je taj dan danas?

Urednik sajta „Filozofijainfo”