Istina o Petnici

Poslednjih nekoliko godina o Istraživačkoj stanici Petnica najviše se pisalo kada su se pojavljivali ozbiljni problemi koji su pretili zaustavljanjem rada, uglavnom zbog velikih oscilacija u finansijskoj podršci države. Istina, pisalo se i kada su se u Petnici organizovali netipični programi ili kada su je posećivali političari ili drugi značajni gosti. Ponekad su se pojavljivale i krajnje nedobronamerne priče pune kojekakvih izmišljotina, često međusobno isključivih i apsurdnih.

Stanica je nastala pre 33 godine, što je dovoljno dugo da se može oceniti da li je ovaj poduhvat uspešan ili ne. Stanica je osnovana zajedničkim angažovanjem mnogih organizacija, uključujući Univerzitet u Beogradu, SANU i dr. Od samog osnivanja Stanica je bila udruženje građana (tada društvena organizacija) s ciljem da kao nezavisna organizacija ima slobodu da pokreće inovativne aktivnosti koje nisu dovoljno prepoznate u domaćem obrazovnom sistemu.

Više puta u svojoj istoriji Istraživačka stanica u Petnici bila je objekat detaljnih evaluacija i analiza domaćih, ali i stranih stručnjaka i uvek su zaključci upućivali da je takav rad dobar i da ga je neophodno ozbiljno pomagati i dalje širiti i razvijati.

Više od trideset akademika, univerzitetskih profesora i uglednih profesionalaca sedi u upravnim telima Stanice i prati njen rad. Još preko stotinu je u komisijama koje prate pojedinačne oblasti rada. Samo u seriji zimskih seminara za učenike srednjih škola početkom ove godine, više od 250 profesionalnih naučnih radnika boravilo je u Petnici da bi držali raznovrsna predavanja i vežbe. Među petnaest koordinatora programa, troje su doktori nauka, a sedmoro uspešno završava doktorske studije.

Od svog osnivanja pre više od tri decenije, Istraživačka stanica je svesno finansirana tako da otprilike jednu trećinu, a nikada preko polovine budžeta, obezbeđuje država, dok se ostatak nimalo lako prikuplja od donatora, sponzora ili kroz sopstvene projekte. Slične programe u svetu dominantno finansiraju: industrija novih tehnologija, snažne banke i osiguravajuća društva. Koliko je to u Srbiji teško, bespotrebno je objašnjavati. Više puta je Ministarstvo nudilo Petnici da postane državna institucija i da tako trajno reši finansijske probleme, ali to nije prihvatano i uvek se pokazalo da je takva odluka bila ispravna. Danas Ministarstvo prosvete i nauke obezbeđuje oko jedne četvrtine petničkog budžeta, ukupno oko 35 miliona dinara, što je gotovo identičan iznos kao i 2008, 2009, 2010. godine, iako su se od tada cene gotovo svega značajno povećale, dok su kapaciteti Petnice utrostručeni, a troškovi održavanja objekata i opreme najmanje toliko uvećani. Podsećamo da su to tri puta manja sredstva nego što država izdvaja za jednu prosečnu školu, od više od 1.700 škola u Srbiji, gde nema troškova boravka i ishrane.

Poslednje proširenje kapaciteta Petnice rezultat je podrške Evropske investicione banke, i to ne iz kaprica nekog ministra, već nakon detaljnih analiza i studije izvodljivosti gde su upravo evropski stručnjaci jasno odredili ovu organizaciju kao veoma uspešan model rada, profesionalno i strukturno osposobljenu za kvalitetne programe koji pokrivaju celu teritoriju Srbije, pa i mnogo šire od Srbije.

Već godinama organizacije sličnog tipa u Nemačkoj, Italiji, Izraelu, Sloveniji i drugim zemljama svrstavaju Petnicu u sam svetski vrh, i to po tri najznačajnija pokazatelja: po najširem dijapazonu programa (jedina obuhvata i društvene nauke, dizajn, elektroniku i sl.), po intenzitetu aktivnosti (naučni kampovi i kursevi se izvode tokom cele godine) i po najširem krugu stručnjaka koji su neposredno uključeni u programe. U protekle dve godine u Petnicu su dolazile organizovane grupe i delegacije direktora škola iz Slovenije, Makedonije i Hrvatske da bi se upoznale sa metodama i tehnikama rada sa mladim talentima.

Svake godine IS Petnica organizuje više od 150 kurseva, seminara i naučnih kampova kroz koje prođe nekoliko hiljada mladih iz više stotina škola.

Šta je najvrednije u radu Petnice? Po našem mišljenju, to je što mladi koje interesuju nauka i savremene tehnologije, a što nije tipično za njihovu generaciju, dobijaju dobar uvid u suštinu naučnog rada – u koncepte, procese, ideje, tehnike, u vrednost dijaloga i rasprave, kritike i analize. U Petnici će dobiti priliku da sami istražuju pojedine fenomene ili probleme i da osete kako je teško, ali i lepo doći do makar i malog otkrića. Petnica je škola racionalnog, kritičkog i logičnog razmišljanja, toliko potrebnog u vrtlozima modernog doba.

Nije cilj Petnice da stvara naučnike, niti da mlade na bilo koji način ubeđuje da postanu naučnici, već da im iskreno objasni nauku kao proces, kao naporno, ali lepo traganje za istinom.

Postoji još jedan važan argument u prilog rada Petnice. Srbija nema i još dugo neće imati dovoljno novca, ali ni obučenih kadrova, da osigura da u hiljadama škola postoje savremeni kabineti, literatura i oprema za demonstraciju važnih naučnih principa i metoda. Zato trenutno ne postoji racionalnije rešenje da se zainteresovanim nastavnicima, ali i učenicima, omogući da barem na jednom mestu dobiju priliku da neke od tih stvari vide, probaju, razumeju. Iz sličnog motiva su i neke daleko razvijenije zemlje poput Nemačke, Danske, Izraela, Španije ili Švajcarske formirale slične centre.

Petnica nije savršena i ima niz svojih još uvek nerešenih problema. Ima mnogo stvari koje mogu biti još bolje, efikasnije i uspešnije. Ipak, mi smo svesni koliko je teško raditi i pokretati nove inicijative kada vam je račun prazan i kada nemate nikakvu garanciju da ćete za mesec ili dva imati novca da platite račun za struju ili hranu za decu. Podsećamo da Petnica trenutno nema ni jedan jedini ugovor koji nagoveštava finansiranje duže od jedne godine. Polovina planirane nove opreme nije isporučena, pa se mnoge aktivnosti improvizuju. Da ne govorimo koliko je teško naći kvalitetne mlade i ambiciozne ljude koji su spremni da napuste Beograd ili Novi Sad da bi godinu, dve radili u Petnici. Ali ih ipak ima – zbog Petnice.

Sviđalo se nekome ili ne, Istraživačka stanica Petnica najveći je uspešni obrazovni eksperiment kod nas. To nije pohvala Petnici, već odraz krutosti domaćeg školstva. To što se o Petnici više zna u stručnim krugovima Tajvana, Izraela, u Španiji ili Indiji, a tako nedovoljno u domaćim školama, naš je zajednički problem.

Žalosno je što se kod nas često svaki uspeh posmatra sa sumnjom i kod pojedinaca stvara neverovatnu žudnju da se pretvori u neuspeh. Dobre inicijative i hrabre poduhvate valja iskreno podržavati, naročito ako vuku napred i pomažu novim generacijama da budu uspešnije od prethodnih.

Iz tih razloga mi čvrsto verujemo da je Petnica izvanredno potrebna potpora hiljadama mladih koji svoj život i budućnost vide u dinamičnim izazovima nauke i tehnologije u dvadeset prvom veku i da Srbija može biti ponosna što je iznedrila tako dalekovid i uspešan poduhvat.

Akademik Zoran Petrović, prof. dr Jovan Radunović, prof. dr Marko Anđelković, dr Tanja Adnađević, dr Aleksandar Bogojević, dr Milan Bogosavljević, dr Dušica Božović, prof. dr Ranko Bugarski, Zorana Gajić, dr Vladimir Gligorov, dr Vlado Đukanović, prof. dr Ratko Jankov, prof. dr Vladimir Janković, prof. dr Vidojko Jović, prof. dr Zoran Knežević, Sonja Liht, prof. dr Vladimir Lukić, prof. dr Nada Majkić Sing, prof. dr Predrag Marković, prof. dr Slobodan Marković, prof. dr Dragan Mašulović, dr Ivan Milić, mr Slobodan Milovanović, mr Luka Mihajlović, ing Časlav Mijušković, dr Dušan Mišević, dr Ana Parabucki, dr Voin Petrović, prof. dr Ivanka Popović, dr Iva Pruner, dr Samir Salim, mr Andrej Starović, prof. dr Biljana Stojković, prof. dr Srbijanka Turajlić i dr Milan Ćirković