Dragoceni molekuli

Kakav divan i dragocen molekul!
U prirodi je čoveka da se vode seti u vremenima žege i da već koliko sutra ostavi slavinu da dosadno kaplje previđajući da od bolesti prouzrokovanih nestašicom čiste pijaće vode svakog dana u svetu umre 5.000 dece mlađe od pet godina.
Ako je već tako, neka nas sezonska sparina i suša nagnaju da štitimo i štedimo ovaj dar prirode. Da budemo solidarni i da se uzdržimo. U gradovima po Srbiji prosečni stanovnik troši 250 litara vode dnevno, ali kako ćemo svi imati dovoljno ako u selima pod Avalom, ili negde drugde, umesto tehničkom vodom bašte zalivaju pijaćom i tako udvostručuje potrošnja?

Vode imamo. Bez nje nema proizvodnje hrane koju onda možemo da razmenjujemo za naftu ili neki drugi energent. Drugo je pitanje da li ćemo se zbog sopstvene nebrige pridružiti milionima ljudi, mahom po siromašnom svetu, kojima preti žeđ. Da li ćemo skuplje plaćati robu koju posedujemo? To je samo naš izbor. Po količini vodnih resursa Srbija je među 180 država rangirana na 47. mestu, što ne sme da zavara i dozvoli nam da vodu nekontrolisano trošimo.

Trgovina vodom je jedan od najbrže razvijajućih sektora planetarne ekonomije. Godišnji obrt već je preskočio fantastičnu sumu od 500 milijardi dolara, a predviđa se da će u vremenima koja dolaze biti meren hiljadama milijardi. Logično: količina zagađene vode danas je veća nego u basenima deset najvećih svetskih reka.

Kao što zagađujemo reke, nebrigom zagađujemo i podzemne vode. Delom u tome učestvuju poljoprivreda, zastarela tehnologija, neuređene deponije. Voda i otpad pogubno su i neraskidivo povezani. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva u podzemne vode. Beograd, recimo, svu otpadnu vodu šalje kroz 20 ispusta u Dunav i Savu bez pročišćavanja. Za izgradnju odgovarajućih postrojenja, koja bi se po generalnom planu nalazila u Velikom Selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.

Možda će se taj novac i prikupiti, ali velike investicije ne sprečavaju male: štednju vode gde god se može. Sve je jednostavno a korist može da bude ogromna. Malo je lepo, kaže jedna sociološka teorija. Tako bi moglo da se kaže da male uštede, po računu velikih brojeva, donose velike rezultate.

Recimo slavina. Svaka slavina koja kaplje odnosi 90 litara nedeljno, blizu 5.000 litara bačene vode godišnje. Kako to zvuči kada se suoči sa podatkom da više od jedne milijarde stanovnika Zemlje nema pristup minimalnim dnevnim potrebama vode, a oko 2,6 milijardi ne živi u higijenski zadovoljavajućim uslovima.

Treba zapamtiti i podatak da deset litara vode otekne ukoliko se tokom brijanja ili pranja zuba ne zatvori slavina. Slavina sa rešetkom koja raspršuje vodu troši upola manje od one sa mlazom u ključu.

Ako želite hladnu vodu za piće, držite je u frižideru jer se time izbegava da ona dugo ističe iz slavine pre nego što postane hladnija.

Eksperti kažu da se petominutnim tuširanjem, umesto kupanjem u kadi, uštedi 400 litara nedeljno. Ako se tuš podesi na uži ili širi mlaz uštedi se dodatnih 40 odsto. U prosečnom srpskom domaćinstvu vodokotlić koji curi dnevno može dodatno da potroši oko 50 litara vode, dok savremeni vodokotlići, sa dve brzine ispiranja, štede i do 25.000 litara vode godišnje po porodici.

Kućni aparati takođe mogu da budu štediše. Mašinu za rublje ili za pranje sudova treba uključiti tek kada je puna. Izbegavajte pretpranje i vodite računa o temperaturi: pranjem na 30 stepeni troši se upola manje vode nego kada je programer na 90.

Zalivajte kućno cveće vodom u kojoj ste prali voće ili povrće, kuvali jaje ili testeninu. Kišnica takođe može da posluži. Zalivajte predveče kako biste sprečili ubrzana isparavanja. Kola se u letnjim mesecima mogu oprati i iz kofe. Svako pranje tada odnese 150 litara vode manje.