Svedočili preko video-veze iz Beograda

Od našeg stalnog dopisnika 
Zagreb, 11. februara – Poslednja tri dana protekle nedelje u procesu optuženim hrvatskim generalima Norcu i Ademiju za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima i zarobljenicima u Medačkom džepu u septembru 1993. godine preko direktne video-veze saslušano je devet svedoka, a danas je sudija Marin Mrčela diktirao te izjave u zapisnik. Osam tih svedoka, većina zaštićenog identiteta, govorili su iz sedišta Veća za ratne zločine u beogradskom Okružnom sudu, a jedan iz norveškog grada Stalangena, gde se iselio.

Prema međunarodnim propisima, za ovakvu vrstu međudržavne pravne pomoći sa saslušanja ovih svedoka potpuno je bila isključena javnost, tako da su novinari tek današnjim diktiranjem zapisnika sa tih saslušavanja mogli barem delimično da steknu uvid u to šta se tri dana dešavalo na zagrebačkom Županijskom sudu u vezi sa ovim procesom, koji po svemu sudeći ulazi u završnu fazu.

Većina saslušanih svedoka u vreme akcije Hrvatske bili su u Medačkom džepu kao borci u srpskim jedinicama, a ostali su živeli na tom prostoru, i svi su potvrdili navode optužnice o počinjenim ratnim zločinima. Videli su uništene kuće, neki od njih i masakrirane civile, a svedoci koji su zarobljeni kao borci pričali su kako su prebijani u hrvatskim zatvorima iako ih je štitila konvencija o ratnim zarobljenicima. Četvorica od tih svedoka, inače, trebalo je da budu saslušani na Županijskom sudu u Zagrebu gde se ovaj proces i vodi, ali se nisu pojavili pred sudskim većem.

Najdramatičniji je bio iskaz svedoka koji je naišao na telo masakrirane žene u njenoj kući. Ispričao je kako je telo te žene zatekao na podu njene kuće: „Glava joj je bila odsečena i malo odvojena od tela, a grudi su joj bile isečene na šnite. Od vagine do prsa bila je rasporena”, izdiktirao je sudija Mrčela reči ovog svedoka u zapisnik.

Isti svedok bio je sakriven i gledao kako se hrvatski vojnici iživljavaju nad jednim zarobljenim civilom obešenim o drvo, o čemu je rekao: „Četiri ili pet vojnika vežbali su gađanje noževima bacajući ih u tog muškarca koji je visio. Nisam mogao da ocenim je li ta osoba živa ili mrtva. Video sam da su ga posle skinuli s drveta, vezali za automobil i vukli kroz selo.”

Radi se, podsetimo, o retardiranom mladiću Miletu Rajčeviću, o kojem su svoja saznanja ranije iznosili i drugi svedoci, a prva je o njegovoj stravičnoj smrti govorila njegova majka, koja je bila ranjena bombom koju su na njenu kuću bacili hrvatski vojnici i zatim mučili i ubili njenog sina.

Nekoliko zarobljenih srpskih vojnika u Medačkom džepu opisali su kako su ih po zarobljavanju tukli hrvatski vojnici, pa čak i civili koje su ovi puštali u zatvor gde su bili smešteni. Vladimir Divjak, koji je iskaz dao video-vezom iz Norveške gde sada živi, bio je tada pripadnik 103. lakomotorizovane brigade iz Donjeg Lapca. Drugi dan po napadu Hrvatske vojske pokušao je s još sedam suboraca da se izvuče, ali ih je zarobila jedinica Vojne policije iz Rijeke.

„Pucali su po nama, mi smo zalegli, a kada smo povikali da se predajemo, naredili su nam da ustanemo i da se skinemo od pasa na gore. Kada smo ustali i odložili oružje bacili su dve bombe na nas, od kojih sam ja bio ranjen u nogu, a najteže je bio ranjen Stanko Desnić”, rekao je Divjak i zatim opisao kako su ih oko pola sata tukli i zatim odveli u neke barake. Tu se premlaćivanje nastavilo puškama, drvenim batinama, opasačima itd. Ranjenog Desnića su nosili, a i njega su udarali, posebno neki vojnik po imenu Mujo, kada je Desnić ispričao da je njegov brat u Bosni pomagao hrvatskoj vojsci u borbi protiv muslimana.

Tukli su ih i u zatvoru u Gospiću, u Rijeci i u Karlovcu gde su na kraju prebačeni radi suđenja, a jedino su korektno prema njima postupali u Otočcu. Pre razgovora s predstavnicima međunarodnog Crvenog krsta u Karlovcu – naveo je takođe ovaj svedok – jedan hrvatski oficir im je rekao da mogu da govore kako se prema njima postupalo prilikom zarobljavanja, ali nikako i da su tučeni u zatvorima kroz koje su prošli.

Iskaz je između ostalih dao i Želimir Matić, koji je kao policijski kriminalista učestvovao u pregledu 51 tela ubijenih Srba koje je hrvatska strana predala srpskoj. Sva tela su im predata bez odeće i potvrdio je da je na ubijenoj Ankici Vujnović video da su joj odsečeni prsti, što je i snimio. Posle nekoliko dana predato im je i 52. telo – ubijenog Stanka Desnića, o kojem je govorio prethodni svedok.