Vek od pogroma nad Jermenima

Prema izveštajima agencija

Jerevan – Komemoracijom u Jerevanu obeležena je stogodišnjica pogroma nad Jermenima za vreme Osmanskog carstva, a svečanosti je prisustvovalo 60 delegacija raznih zemalja, među njima i predsednici Srbije, Rusije, Francuske i Kipra. Svaki od lidera je došao do memorijalnog kompleksa „Cicernakaberd” noseći po jednu žutu ružu, kao simbol sećanja, koju su stavljali u centar venca „Ne zaboravi me”, prenose agencije.

Jermenski predsednik Serž Sargsjan obratio se okupljenima izrazivši nadu „da će nedavni koraci da se masakr prepozna kao genocid biti od pomoći da se razbije tama od 100 godina poricanja”. On je pozdravio i Jermene u Turskoj koji se pripremaju da na trgu Taksim u Istanbulu odaju počast mrtvima, nazivajući ih „jakim ljudima koji rade važnu stvar za svoju domovinu”.

Sargsjan je rekao da će ljudi u Jermeniji uvek biti uz one koji su patili zbog zločina protiv čovečnosti, dodajući da će beskompromisna borba protiv genocida biti sastavni deo jermenske spoljne politike.

Prema njegovim rečima, stogodišnjica genocida je postala nova prekretnica u međunarodnoj borbi protiv takvih zločina, koji je tek nedavno u mnogim zemljama prepoznat kao genocid. „Danas postoji mnogo slučajeva poricanja ljudskih vrednosti i izobličenja istorije, koje podstiču ponavljanje sličnih zločina. Svi smo bili svedoci situacije na Bliskom istoku”, dodao je.

Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da je stav Moskve o genocidu nad Jermenima nepromenjen, da je u pitanju nešto što ne može da se opravda. „Rusija ostaje dosledna, uvek smo verovali da ne može da se opravda tako masovno ubijanje ljudi”, kazao je on.

Putin je upozorio na povratak nacizma u nizu zemalja i pozvao na razmišljanje u vezi sa posledicama. „Nažalost, sada u mnogim regionima sveta neofašizam podiže glavu i radikalni nacionalisti teže za moći, vidimo da je antisemitizam sve jači, kao i manifestacije rusofobije.”

Putin je rekao da treba da se zapitamo zašto se to događa, dodajući da „treba sa optimizmom da gledamo na budućnost i da verujemo u ideale prijateljstva, dobrosusedskih odnosa i međusobnog uvažavanja interesa”.

Francuski predsednik Fransoa Oland kazao je da se poklonio u znak sećanja na žrtve koje nikad neće biti zaboravljene. „Klanjam se u znak sećanja na žrtve i došao sam da kažem jermenskim prijateljima da nikad nećemo zaboraviti tragediju koju je njihov narod doživeo”, naveo je Oland.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je na komemoraciji povodom stogodišnjice zločina nad Jermenima da Srbija, u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim pojmom „genocid”, nije mogla da ne bude prisutna u Jerevanu.

Nikolić je naglasio da je došao se u ime srpskog naroda i u ime države Srbije pokloni žrtvama strašne tragedije jermenskog naroda tokom prvog velikog svetskog rata u 20. veku. „Ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. godine obrušila na Jermene u Osmanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija” naveo je Nikolić u Jerevanu.

On je ukazao da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala procentualno najviše gubitaka od svih zemalja i naroda pogođenih tom ogromnom ratnom nesrećom. „Ukupni gubici Srbije od 1915. do 1918. dosegli su zastrašujući broj od 1.247.435 žrtava, što je približno 28 odsto tadašnjeg ukupnog broja stanovnika, od čega je među vojnicima bilo 402.435 poginulih i preminulih, a među civilima 845.000. Posmrtni ostaci srpskih žrtava Velikog rata rasuti su u 1.815 grobnica, u 18 država. Mnogima se grobno mesto nikada nije saznalo...” kazao je predsednik Srbije.

Nikolić je podvukao da to nisu brojevi kojima se hvalimo ili se ponosimo, već naprotiv, to su naše neprežaljene, uzvišene žrtve na oltaru otadžbine, pale na žrtveniku svetskog sukoba za koji se verovalo da se nikada više ne može ponoviti. „Imamo li moralno pravo da jermenske žrtve od pre jednog veka ne shvatimo kao trajnu opomenu živima, da nespremnost i zaziranje od poštenog i celovitog suočavanja s najpotresnijim činjenicama prošlosti zakonito proizvodi nove tragedije u budućnosti”, zapitao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, teret nepriznate i iskreno neupokojene i neopojane prošlosti podjednako teško pritiska kolektivnu svest potomaka žrtava i počinilaca najstrašnijih zločina, kojima moderna istorija nažalost obiluje.

Nikolić je podsetio na reči nobelovca Ive Andrića da „čoveku nije najteža patnja kojom pati, već nespremnost bližnjih da joj budu svedoci, da spoznaju i shvate njegovu muku”.

Memorijalni kompleks, izgrađen 1967. godine, sastoji se od hale sećanja, obeliska ponovnog rođenja i muzeja-instituta jermenskog genocida.

Turska, inače, tvrdi da nije reč o genocidu, ali ne poriče zločin velikih razmera, suprotan stav imaju Evropska unija, Francuska, Nemačka i papa Franjo.

Američki predsednik Barak Obama pozvao je Ankaru na „potpuno, iskreno i pravedno” priznavanje masakra nad Jermenima, ne upotrebljavajući reč genocid.