Možemo još i više

Željko Obradović (55), trener koji ispunjava snove, proteklih dana promenio je istoriju Fenerbahče Ulkera iz Istanbula. Klub iza koga stoji više od 25 miliona navijača prvi put se plasirao na završni turnir košarkaške Evrolige, a uskoro će se u Madridu (15–17. maj) boriti za titulu evropskog prvaka.

Neko bi pomislio da je za našeg stručnjaka plasman na fajnal-for rutina, jer mu je ovo 13. put, ali Obradović često ističe da samo on zna kakav trag to ostavlja na njemu – neopisivo zadovoljstvo pomešano s pritiskom velikih očekivanja.

– Kad god moji klubovi naprave nešto, mnogi me pitaju da li imam čaroban štapić, a zapravo nemaju pojma šta se krije iza svake pobede – rekao je jednom prilikom autoru ovih redova. Kad smo juče razgovarali s njim, istakao je da mu se čini kao da se sa svakim novim uspehom u Evroligi ponovo rađa...

– Uradili smo veliki posao i zaslužili smo da ovaj uspeh proslavimo – kaže Obradović za „Politiku”. – Nakon što se završila utakmica sa Makabijem u Tel Avivu, videlo se koliko su se naši igrači radovali. Tako je kad se mnogo uloži u nešto i kad se to vrati. Uoči sezone postavili smo sebi cilj da što bolje igramo u Evroligi i sve je bilo dobro osim dva meča, protiv Panatinaikosa u Atini i Kahe u Vitoriji. Svim ostalim sam zadovoljan. Istakao bih da su svi igrači veoma posvećeni zajedničkom cilju i da su izgradili sjajnu atmosferu između sebe.

Obradović je pretprošlog leta stigao u Istanbul sa istom misijom koju je imao svuda gde je radio. Od njega titulu prvaka Evrope nije zahtevao samo Partizan, u kojem je kao trener debitovao u sezoni 1991/92. i odmah postao najbolji na kontinentu. Usledili su isti takvi uspesi s Huventudom (1994), Realom (1995) i Panatinaikosom (2000, 2002, 2007, 2009, 2011), od koga je za 13 godina napravio jedan od najuspešnijih evropskih klubova svih vremena. Do evropske krune nije stigao samo sa Benetonom, ali ni u Trevizu nije bio bez međunarodnog trofeja (Kup Saporte 1999).

– Svaki klub ima svoje ciljeve, a ja sam imao sreću da radim u klubovima čiji se ciljevi poklapaju s mojim. Nekad sam i rizikovao, kao kad sam potpisao za Real. U tom klubu su mi tražili da se u ugovoru obavežem da ćemo već u prvoj sezoni biti prvaci Evrope. Nisam mnogo razmišljao, jer nije bila mala stvar voditi Real sa 34 godine. Srećom, uspeo sam da uradim ono što smo predvideli ugovorom, pa sam proveo u Madridu tri lepe godine.

U prethodnoj sezoni, svojoj prvoj u Turskoj, Obradović je osvojio titulu u prvenstvu, ali je u Evroligi zaustavljen u rundi Top 16. Sada vodi u domaćem šampionatu, a njegova ekipa je prva izvadila karte za Madrid, pošto je sa 3:0 savladala tim Makabija, koji je branio titulu. Navijači su im pre neko veče priredili nezaboravan doček na aerodromu u Istanbulu. Prezadovoljan je i predsednik kluba Aziz Jildirim, koji je pretprošlog leta dao „vetar u leđa” Obradoviću, sklopivši s njim trogodišnji ugovor. Turska košarka je do sada samo jednom imala učesnika finalnog turnira Evrolige (Efes 2001), a drugi veliki brend te zemlje koji će u završnici stajati uz ime jednog kluba jeste – Ulker (istoimena porodica i kompanija, čiju je vrednost „Forbs” procenio na četiri milijarde dolara).

– Zadovoljan sam ovom sezonom. Uspešni smo jer su svi u klubu radili, od ekonoma do predsednika. Pohvaljujem sve, ali igrači su uvek najbitniji. Fenerbahče ima između 25 i 30 miliona navijača, doneli smo im ogromno oduševljenje i želimo da se ovo nastavi. Odnos između tima i navijača je sjajan i siguran sam da će nas podržati u Madridu.

Pitamo Obradovića li mu je dosadilo da u ovo doba godine objašnjava kako je to igrati na fajnal-foru i da li je oguglao na pohvale?

– Lagao bih kad bi rekao da mi ne prijaju komplimenti. Neki moji prijatelji, koji su bili u Tel Avivu kad smo izbacili Makabi, rekli su mi da me odavno nisu videli ovako srećnog. Radovao sam se zajedno s igračima. U ovakvim trenucima premotavaš film, sećaš se nekih stvari hteo – ne hteo. Turski novinari su me pitali koji mi je ovo fajnal-for, po čemu pamtim one prethodne, ali sve to može da se pronađe na internetu. Kada smo igrali drugu utakmicu s Makabijem kod kuće, izvukli su podatak da sam na taj dan 1992. godine u Istanbulu postao prvak Evrope s Partizanom. Pitali su me da li se sećam tog meča... Naravno da se sećam, to je obeležilo moj život. Jednog dana ću se sigurno sećati i ovih dana u Fenerbahčeu, jer smo već postigli lep uspeh, ali možemo još više.

Ostalo je još tri nedelje do završnog turnira u Madridu, ali Obradović više razmišlja o mečevima koji su pre toga. U nedelju je najverovatnije novi derbi u prvenstvu, protiv kuma Dušana Ivkovića (njegov Efes igrao sinoć s Realom, od tog ishoda zavisi termin susreta sa Fenerbahčeom).

– Imamo dvadesetak dana do fajnal-fora, očekuje nas težak period. Postoje još neke stvari koje možemo da poboljšamo u igri i radićemo na tome.

Selektor Aleksandar Đorđević je izjavio da je normalno da su dvojica važnih igrača reprezentacije, Nemanja Bjelica i Bogdan Bogdanović, „zablistali kod tate”, odajući priznanje Obradoviću.

– Bogdanoviću je ovo prva godina kod nas i odlično se uklopio. „Hemija” u timu je dobra, igrači se međusobno poštuju i bodre. Bogdanović, kao i svaki mladi igrač, ima oscilacije, ali dobro je što je i sam svestan da može mnogo bolje. Što se tiče Bjelice, ovo je ubedljivo njegova najbolja sezona. Na svakoj utakmici je uradio svoj deo posla. Da u trećem meču sa Makabijem nije rano napravio faulove, zbog čega je igrao svega 15 minuta, ne bi se ni igrao produžetak.

U neobaveznim razgovorima sa svojim prijateljima Obradović je više puta rekao da bi jednog dana voleo da oseti kako to izgleda biti trener Makabija. Svakako, sada to ne planira (nastavlja u Fenerbahčeu), ali tako želi da istakne koliko ceni „ponos Izraela”:

– Često ističem Makabi kao primer prave košarkaške sredine. Oni su košarkaška institucija, višestruki prvaci Evrope. Rekao sam i pre nekoliko dana izraelskim novinarima da volim kad moje ekipe igraju u Tel Avivu, jer je tamo uvek fantastična atmosfera. Svedoci smo da je svaki fajanal-for na kojem igra Makabi poseban spektakl zbog njihovih navijača.

Željko Obradović je nedavno napunio 55 godina, što još nije ni blizu najboljih trenerskih godina, a već dugo je rekorder Evrolige i uskoro će se boriti za svoju devetu titulu.