Istine iz fioka

Urednik u „Politici”, Aleksandar Apostolovski, svoj nedeljni komentar zaključuje pitanjem: „Ma kakve političke igre oko ombudsmana bile u igri, ako razumete ovu igru reči, nije li najbitnija samo jedna stvar. Kako je i pod kojim okolnostima, pre 22 godine, umro mladi Predrag Gojković?”

Ne vidim „igru reči” (vidim propust lektora „Politike” da otkloni suvišne delove rečenice), ali razumem pitanje. Uveren sam, ipak, da postoji niz pitanja i problema (izazova), koji su, za javnost, daleko bitniji od toga šta se dogodilo u onoj sobi pre više od dvadeset godina.

Pre svega, vidim problem u tome što policija ovaj „slučaj” više od dve decenije drži u fioci kao rešen (ili zataškan), a onda ga, već pravno zastareo, iznosi u javnost, baš u trenutku kada vlada dolazi u sukob sa ombudsmanom. To generiše ružnu sliku o policiji, kao organizaciji koja prikupljene podatke o građanima objavljuje po dnevnim potrebama vladajuće partije. Možemo li zaključiti da su mnogi građani „u fioci” i da se čeka samo čas da se ozbiljnije usprotive vlasti, pa da gospodari istine (i policijskih dosijea) obnaroduju njihove zločinačke, ili prekršilačke, biografije?

Vidim, zatim, i problem u tome što „posvećeni” (dokle li je doteralo „istraživačko novinarstvo”) imaju uvid u policijske arhive. Strah me je i da posumnjam da je, možda, radi obezbeđenja bespogovorne poslušnosti, veliki broj istaknutih aktera našeg političkog, privrednog i javnog života (vlada, stranke, nevladine organizacije, privredne kompanije, redakcije, kulturne institucije, agencije, servisi itd.) selekcioniran iz tzv. društvenog taloga (moralnog šljama) sa obaveznim policijskim dosijeom u fioci. Pa, ako zatreba, „ček’ da vidimo šta se ono beše s tobom dogodilo!” Užasavam se pri pomisli da je ovo, makar i najmanjim delom, istina. Ali me slučaj sa ombudsmanom navodi i na ovakve misli.

Još više me užasava sumnja da se tekstovi, koje objavljuju tabloidne novine (vidi npr. „Tabloid”), takođe, izvlače iz policijskih arhiva. Te tekstove tretiramo, verujem s pravom, kao izmišljotine i bljuvotine mrzitelja vlasti. Ali sudbina ombudsmana otvara zastrašujuću pukotinu sumnje da, makar minimalni deo tih gadosti, ima oslonac u policijskoj dokumentaciji.

Univerzitet „Singidunum”