U raljama kredita

Kada novorođenče stigne na svet ono "ni krivo ni dužno", kao i svaki stanovnik Srbije, inostranim poveriocima već duguje blizu 3.000 dolara. Ipak, Srbija nije visoko zadužena zemlja; spoljni dug iznosi 21, a javni dug je 12,7 milijardi dolara.

I po udelu duga u BDP-u Srbija spada u srednje zadužene zemlje a ove godine će, čini se, i po odnosu duga prema izvozu konačno ući u tu kategoriju. Ni to što dugovi ove godine dinamično rastu (spoljni za dve do četiri milijarde dolara do kraja godine) ne treba preterano da zabrinjava, jer većinu novih zaduženja prave privatne firme, koje znaju šta će s parama koje moraju da vrate.

Država prevremeno vraća dugove, dug banaka u poslednje vreme praktično stagnira, a nove kredite mahom vuku bonitetna domicilna preduzeća i to direktno "spolja" (uz "tehničku" pomoć srpskih "ćerki") po dosta povoljnim kamatama za naše uslove (od 5% do 9%). Time se zaobilaze visoke obavezne devizne rezerve NBS koja na to opravdano "žmuri" opravdano, jer je zaduživanje takvih firmi korisno po privredni rast.

Najviše su kamate na kratkoročne kredite stanovništvu (29%) i na minuse na karticama, pa od njih bežite što dalje. Inače, uredne smo platiše i samo 4,4% duga (preduzeća i građana) ne bude otplaćeno na vreme.

I kada su u pitanju dugovi građana, u poređenju sa zemljama u okruženju opet "stojimo dobro". Prosečno kreditno zaduženje pojedinca u Srbiji (380 evra) skoro je desetostruko manje od hrvatskog ili slovenačkog. Prosečni zaposleni građanin Srbije trenutno ima kredit od blizu pet prosečnih plata (uglavnom stambeni krediti), ali je donekle zabrinjavajuće da obim zaduživanja veoma brzo raste. Prema Unikredit banci (koja tu "vidi svoju šansu") rašće po 30% naredne dve-tri godine.

Većina kredita je indeksirana u evrima. Kada plaćate rate, primenjuje se kurs dinara prema evropskoj valuti na taj dan (obično prvi u mesecu). Tu ste na trošku 1%, jer vam banka naplati proviziju na deviznu konverziju (pri isplati kredita ili kroz rate). Obratite pažnju i na troškove obrade kredita koji mogu ići i do 2%.

Kod stambenih kredita postoji i provizija Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita koja iznosi od 1,75% (za one sa državnom subvencijom) do 4,25% (za komercijalne). Tu je i osiguranje (života, stana ili oboje), kao i taksa sudu za "stavljanje" hipoteke. Ako ste unajmili agenciju za nekretnine "kraći" ste za još 3%, sudski veštak će vam uzeti sto evra, a sud oko 300 evra za overu ugovora.

Posle silnih peripetija ste dobili stambeni kredit, videli visinu mesečne rate u evrima (ili švajcarcima), ali to nije konačan trošak u toku naredne dve-tri decenije. Pored troškova polise osiguranja stana svakih godinu dana, postoji i famozni EURIBOR.

Naime, gotovo sve banke posle šest ili tri meseca, koriguju vašu ratu u skladu sa kretanjem kamate po kojoj prvoklasne evropske banke pozajmljuju jedna drugoj pare (EURIBOR). Ona je danas čak 4,3% (u septembru 2005. kada su počeli krediti bila je duplo niža). To znači da će onaj ko je uzeo kredit krajem 2005. već julsku ovogodišnju ratu platiti za oko 10% više (u evrima).

Kada su u pitanju famozni "švajcarci" u početku će vam biti lakše ali skoro da je izvesno da će vam rate u drugoj dekadi ovog veka početi da rastu, jer finansijska tržišta procenjuju (a ona retko greše) da će narednih decenija franak jačati u odnosu na evro. Kada se sve sabere, čini se da je veća verovatnoća da bi kredit u švajcarcima bio (diskontovano posmatrano) jeftiniji, ali autor ovog teksta vam to ne može garantovati (jer nema kristalnu kuglu za globalna devizna tržišta). Što guverner to poriče (ma koliko to koštalo građane), posledica je činjenice da je njemu i posao da "brani" valutu, koja će postati i srpska za oko deceniju.

Uz sve peripetije, ako uzmete subvencionisani kredit kod banaka sa kamatnom maržom od 3%, odnosno sa nominalnom kamatom od oko 7% (efektivna kamata je za oko procenat niža, jer "uleće" država sa 20%, od kojih vam faktički, tržišno posmatrano, dve trećine poklanja) dobro ste prošli, jer i stanovnici EU mogu da se zaduže eventualno za 1% jeftinije.

Oni jadnici koji su nabasali na banke čiji cilj nisu klijenti već reklama, čija je marža 4,86%, prolaze kao da su uzeli komercijalni kredit (a država besmisleno potpomaže, sa depozitom od 10%, takve, "debele", bankare).