Lopov sa slovenskim naglaskom

Povodom najnovije pljačke svetskih remek-dela iz muzejske kolekcije E. G. Birla u Švajcarskoj, u inostranim medijima pojavile su se, između ostalih, spekulacije o tragovima koji bi policiji eventualno mogli da olakšaju pronalaženje kradljivaca. Kao što prenosi jučerašnji „Njujork tajms”, u prvim izveštajima koji su stigli iz policije zna se da je u grupi od trojice pljačkaša bila osoba koja je govorila nemački sa slovenskim akcentom. Ova informacija pojačala je strahove i strepnje Švajcaraca da je njihova spokojna zemlja postala destinacija za međunarodni kriminal. Vodeći eksperti za krađu umetnina složni su u oceni da organizovani kriminal na Balkanu predstavlja ozbiljnu i značajnu pretnju za neprocenjiva umetnička dela u bogatim evropskim zemljama.

„Organizovani kriminalci iz Srbije, Albanije, Crne Gore i drugih delova Balkana kradu umetnička dela i preko mafijaških bandi ih prodaju u Zapadnoj Evropi”, izjavio je Džulijan Redklif, predsednik Registra izgubljenih umetničkih dela, najveće privatne datoteke izgubljenih i ukradenih umetnina sa sedištem u Londonu. Redklif kaže da i činjenica da je skijaška sezona u Švajcarskoj sada u jeku doprinosi kretanju velikog broja turista, pa je zato i potencijalnim kradljivcima olakšano kretanje.

Kolekcija E. G. Birla, koja je ovog puta bila na meti lopova, kontroverzna je i zato što je ciriški industrijalac Emil G. Birl vlasnik impresivne kolekcije umetničkih dela za vreme Drugog svetskog rata snabdevao oružjem i savezničke snage i sile Osovine. Takođe je ustanovljeno da ova kolekcija sadrži i nekoliko radova koje su na početku Drugog svetskog rata, po relativno niskim cenama, prodavali evropski Jevreji progonjeni od nacista.

Kao što je poznato, vrednost četiri slike koje su u nedelju ukradene iz kolekcije E. G. Birla procenjena je na oko 160 miliona dolara, iako to nisu najvrednija dela u ovoj kolekciji. Švajcarska se još nije ni „ohladila” od prethodne krađe, koja se dogodila samo nekoliko dana ranije, kada su u gradiću Fafikon ukradena dva Pikasova dela, procenjena na oko 4,4 miliona dolara. Policija sada traži vezu između ove dve krađe.

Muzej E. G. Birla iz kojeg su ukradene slike Van Goga, Sezana, Monea i Degaa nalazi se u vili iz 19. veka, u kraju sa srednjovekovnim vilama sa prostranim privatnim parkovima, a direktor muzeja Lukas Glor kaže da se posetiocima ne pretresaju torbe niti postoji metalni detektor na, inače malom i uzanom, ulazu.

Velike krađe umetničkih dela, kao što se spekuliše u stručnim i policijskim krugovima „ohrabrene” su nakon slučaja krađe Munkovog „Krika” 2004. godine. Kao najspektakularnija krađa poslednjih godina, bar kada je reč o vrednosti nestalih dela i to u Americi, spominje se pljačka iz 1990. godine kada je iz Stjuart Gardner muzeja u Bostonu odneto umetničko blago u vrednosti od 300 miliona dolara.