Pre i posle Hilari

Kad je Barak Obama pre nekoliko dana na tradicionalnoj večeri za stalne izveštače iz Bele kuće, na kojoj goste zasmejava vicevima koje su smislili njegovi saradnici, pomenuo ženu koja je „do juče zarađivala milione, a sada se vozi kombijem po Ajovi”, to je bila žaoka čije je adresa poznata svima. Reč je bila o Hilari Klinton. Potencijalno prvoj ženi predsednici SAD, koja je to – da nije bilo njega – mogla da postane još pre sedam godina.

U izbornoj trci vođenoj 2007. i 2008. Klintonova je bila prvo „neizbežni kandidat” za partijsku nominaciju i favorit u očekivanom finalu s rivalom iz redova republikanaca, ali u opredeljivanju za jedan istorijski presedan: da za predsednika izaberu prvu ženu ili prvog afroamerikanca, američki birači su se opredelili za ovo drugo.

Između ostalog i zato što su birali između starog i novog i što im je, umesto kontinuiteta, privlačniji bio zaokret. Ali pošto ovog puta nije na vidiku neki novi Obama, izgledi za novi istorijski presedan sasvim su realni.

U ovom momentu, „žena koja se trucka u kombiju”, i koja će, uprkos tome što je već u dobu (67) kada bi bilo primerenije da bude u ulozi bake sedmomesečnoj unuci Šarloti Klinton Mezvinski, trčati bezmalo dvogodišnji izborni maraton – jeste doduše predmet najvećeg publiciteta, ali je daleko od toga da bude najmoćnija u odabranom društvu moćnih američkih dama.

To društvo nije malo: moć – po „veberovskoj” definiciji nečija mogućnost da kontroliše ljude, događaje i resurse, da postigne da se dogodi ono što želi da se dogodi – ima priličan broj žena, pri čemu nisu sve iz sfere politike. Više nego drugde, žene u Americi su moćni akteri u biznisu i u onome što oličava američku „meku silu”: u popularnoj kulturi.

Najmoćnijom Amerikankom mnogi smatraju „ženu od 17 biliona dolara” (iznos američkog BDP-a): Dženet Jelen (68), čelnicu Federalnih rezervi, odnosno guvernerku američke centralne banke (od februara 2014).

Kad je preuzela dužnost, neki mediji su je proglasili i za najmoćniju ženu sveta. Razlog da njenu moć procene većom od one koju ima nemačka kancelarka, bila je činjenica da je institucija koju vodi na neki način i centralna banka sveta, što znači da Jelenova ima veću kontrolu nad globalnom ekonomijom nego bilo koji drugi pojedinac danas. (To što je dolar ojačao i što je dolarski dug Srbije povećan, njena je zasluga.)

Za tu ulogu, ova „sitna žena sa velikim koeficijentom” (inteligencije) nesumnjivo je kvalifikovana. Doktorat iz ekonomije odbranila je na jednom od najboljih univerziteta, Jejlu, predsedavala je Ekonomskim savetom predsednika Bila Klintona, kao profesor radila na Univerzitetu Kalifornije, a pre postavljenja za „guvernerku” bila je zamenik svom prethodniku Benu Bernakeu. Dodatni razlog zašto je Obama nominovao baš nju (što je potom ozvaničeno u Kongresu), jeste i što je „kejnzijanka”, pristalica veće uloge države u ekonomiji.

Što se politike tiče, među najmoćnijim Amerikankama svakako je i ona koja se retko slika, retko daje intervjue i uglavnom deluje diskretno.

To je Valeri Džaret (58), čija je zvanična titula „savetnica predsednika za međuvladina pitanja i javne nastupe”. Iza ove „sistematizacije”, krije se najbliža Obamina saradnica i stara, već dve decenije, porodična prijateljica, koja se smatra jednom od ličnosti koja ključno utiče na sve odluke predsednika i praktično je u ulozi Obaminog „šaptača”.

Iako je jedina među moćnim američkim ženama koja nema reputaciju specijaliste za neku oblast, predsednik bez nje navodno ne donosi nijednu odluku. Ona se pita i kad je reč o izboru nekog člana kabineta, imenovanju ambasadora ili, čak, sudije Vrhovnog suda. Džaretova, prema medijima, presuđuje i kad se sastavlja lista gostiju za prijeme i večere u Beloj kući, a učestvuje i na svim sastancima koje neko ima sa Obamom, čak i onim bilateralnim.

Završava i neke „operativne” poslove koje ne treba pripisati predsedniku, pa se u tom kontekstu pominje da je upravo ona zaslužna za lansiranje afere sa elektronskom poštom Hilari Klinton – otkrićem da je, dok je bila šefica diplomatije, koristila lični, a ne službeni nalog, zbog čega su zvanične arhive ostale uskraćene za oko 30.000 imejlova koji su izbrisani posle odlaska Klintonove iz Stejt departmenta. Bela kuća je njeno učešće u ovome, očekivano, demantovala.

U užem krugu postojanih i uticajnih Obaminih saradnica jeste i savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs (50). Prva afroamerikanka koja je bila američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama, ima reputaciju sposobnog diplomate i „savetnice od poverenja”. Odrasla je u Vašingtonu, u porodici prestoničke elite (otac joj je bio jedan od guvernera Federalnih rezervi, majka profesor), školovala se na prestižnom Univerzitetu Stenford, doktorirala međunarodne odnose...

Među porodičnim prijateljima bila joj je i Madlen Olbrajt – smatra se da je, kao mentor, Klintonova šefica diplomatije dosta uticala na diplomatsku karijeru Rajsove. Kad je o spoljnoj politici reč, svrstava se u „jastrebove” među demokratama, a pominje se da se često savetuje sa doajenom među američkim diplomatama – Henrijem Kisindžerom.

Kad je reč o ženama čija moć počiva na autoritetu, a ne na položaju na kojem su, nezaobilazna je Elizabet Voren (65), senatorka iz Masačusetsa, koja je, pre nego što se otisnula u vode politike, bila profesorka prava na Harvardu.

Vorenova se smatra najistaknutijom levičarkom u Demokratskoj partiji i u svakom slučaju liderom „progresivnog” krila demokrata. Ima reputaciju „liberalne alternative” Hilari Klinton, pa je u tom kontekstu pominjano da bi i sama mogla da uđe u trku za predsedničku nominaciju.

Vorenova je od toga odustala, ali i dalje se pažljivo sluša svaka njena reč, pogotovo njena kritika Hilari kao suviše bliske Volstritu, odnosno interesima finansijskog kapitala. U kampanji Klintonove, koja tek započinje, ona će je, kako se najavljuje, stalno podsećati na teme ekonomskih nejednakosti i na uticaj korporativne moći u politici – teme neprijatne za svakog kandidata koji (tamo izuzetno velike) izborne troškove podmiruje upravo iz korporativnih donacija.

U svakom sastavljanju liste američkih moćnica ne mogu se izostaviti ni dve žene koje tamo „dele pravdu”: Sonja Sotomajor (60), sutkinja Vrhovnog suda SAD (koji tamo vrši i ulogu ustavnog) od 2009, i upravo u Kongresu potvrđena nova ministarka pravde Loreta Linč (55).

Sotomajorova je prva „latina” (njena porodica je poreklom iz Portorika) u najvišoj sudskoj instanci Amerike (Vrhovni sud ima devet sudija čiji je mandat „doživotni”, odnosno dok se sami ne povuku). Pripada njegovom liberalnom krilu. Pravo je diplomirala na Univerzitetu Prinston, gde je imala stipendiju kao odlikaš u srednjoj školi, a postdiplomske studije završila na Jejlu, gde je stekla i doktorat.

Loreta Linč (55), Obamin izbor za naslednika Erika Holdera, u Senatu je posle petomesečnog odugovlačenja potvrđena prošle nedelje, postavši time prva afroamerikanka (i tek druga žena) na ovom položaju. Studirala je na Harvardu, gde je obranila i doktorat pravnih nauka, a pre toga bila je javni pravobranilac (i tužilac) Istočnog distrikta države Njujork. Vatreno krštenje na novoj dužnosti imaće kad joj na sto ovih dana stigne predmet ubistva jednog crnog pritvorenika u Baltimoru, što je bio povod za rasne nerede u tom lučkom gradu, 60 kilometara od Vašingtona – najnovije u već podugačkom nizu čiji su povodi brutalnost policije i rasna diskriminacija.

Najzad, na svakoj listi uticajnih i, po logici stvari, moćnih žena Amerike, neizostavna je ona koja je globalno najpopularnija: Opra Vinfri (61).

Reč je o televizijskoj zvezdi, medijskom magnatu, milijarderki i ženi čija je televizijska pričaonica gledana u 140 zemalja. To joj je donelo slavu i bogatstvo – u jednom momentu i titulu najbogatije afroamerikanke, a u nekim anketama proglašena je i za najuticajniju ženu sveta.

Procenjuje se da je Obami, u njegovoj utakmici sa Hilari Klinton, donela oko milion glasova. Knjige koje ona preporuči (a pogotovo one koje sama napiše) obavezno postaju bestseleri, njen recept televizijske emisije kao ispovedaonice imitiran je na globalnoj skali, a od januara 2011. vodi sopstvenu televizijsku kuću „Opra Vinfri netvork”.

A što se Hilari Klinton tiče, čak i da ne uspe u nameri da postane prva predsednica SAD, karijeru će završiti sa mnogim postignućima (prva dama, dva puta izabrana senatorka, dva puta predsednička kandidatkinja, državna sekretarka ) – i kontroverzama. A ono što je sigurno, to je da će u dogledno vreme biti najviše posmatrana žena na planeti.

Milan Mišić