Atinu trese dužnička groznica

Od našeg dopisnika

Atina – Još jedan odlučujući vikend obeležava 100 dana Ciprasove vlade. Do ponedeljka, grčka vlada mora da usaglasi svoje stavove s poveriocima ukoliko računa na vanrednu sednicu Evrogrupe početkom nedelje. To bi trebalo da bude put za eventualno brže oslobađanje kredita od 7,2 milijarde evra i izbegavanje najgoreg scenarija za Atinu.

Naime, 6. maja grčka vlada mora da na ime duga MMF-u uplati 200 miliona evra, a već 12. maja dopunskih 750 miliona. Državna blagajna je ispražnjena, pomoć je zatražena iz rezervnih fondova iz kojih je, uz veliko protivljenje lokalnih organa vlasti, sakupljen deo neophodnih sredstava. Pritisci poverilaca ne popuštaju, a u isto vreme vlada je izabrala da, u svakom slučaju, prvo podmiri socijalne obaveze, isplati plate i penzije a tek onda razmišlja o dugovima.

Ciprasov kabinet poslednjih dana neprekidno zaseda u pokušaju da se za poverioce pripremi prihvatljiv plan reformi. Dakle, da se učine manji ustupci u sferi privatizacije koja je do sada ostajala netaknuta, da se pooštre poreski propisi i borba s korupcijom. Činjenica je da grčka vlada nema mnogo manevarskog prostora jer ne želi da odstupi od crvene linije kojom naciju štiti od daljih mera štednji, osiromašenja i u isto vreme pokušava da privredi koja je u kolapsu ostavi bar malo prostora za eventualnu obnovu. Vlada poručuje da ne dolazi u obzir smanjenje plata i penzija, povećanje PDV-a.

Među predloženim merama koje, kako očekuje Atina, treba da odobrovolje poverioce jeste uvođenje poreza za bogate pojedince, na luksuznu robu, skupe hotelske aranžmane, porez za pravo na emitovanja televizijskog programa i TV reklama, borbu protiv korupcije... Vlada ne želi povećanje PDV-a za 22 grčka ostrva koja su udarne turističke destinacije jer smatra da bi na taj način bila ugušena privredna grana koja jedina donosi siguran prihod.

Ministar finansija Janis Varufakis smatra da bi porezom na luksuz trebalo da budu obuhvaćeni hoteli najviše kategorije i da bi na ostrvima za turiste trebalo da bude uvedena obaveza da koriste kreditnu karticu za sve transakcije preko 70 evra. Po rečima ministra Varufakisa, Atina bi mogla da napravi veće ustupke u ključnim zahtevima međunarodnih poverilaca, ali tek na leto, i tek pošto prethodno bude prvo postignut dogovor o oslobađanju kredita.

„Posle juna ćemo biti voljni da razmotrimo mnoga pitanja i oblasti koji u ovom trenutku ostaju zatvoreni”, precizirao je ministar finansija i naglasio da trenutno Atina ne može da odstupa od svojih principa ako nema dobre volje i s druge strane, ukoliko nema obećane pomoći od 7,2 milijarde evra.

„Evropa ni sama neće moći da preživi ukoliko se ne bude promenila. Ukoliko Grčka bude primorana da izađe iz evrozone, posledice će biti katastrofalne”, izjavio je Varufakis.

Predsednik Evropske komisije smatra da bankrot i izlazak Grčke iz evrozone ne dolaze u obzir. U intervjuu nemačkom „Rajniše postu” Žan-Klod Junker naglašava da se u ovom trenutku pregovori između Atine i kreditora kreću u pravilnom smeru, ali da još predstoji dug put.

Premijer Aleksis Cipras i dalje ostaje optimista verujući da će s predstavnicima EU, MMF-a i Evropske centralne banke biti nađeno pošteno i prihvatljivo rešenje. Premijer ne veruje da će Evropa tek tako gurnuti Grčku u propast, na put koji bi automatski proizveo negativne posledice po celu EU.

Međutim, poruke iz Evrogrupe nisu ohrabrujuće. Jeroen Dijselblum poručuje da je Brisel spreman i za tzv. plan „B” ukoliko se na pregovorima ne postigne zajednički jezik. Dakle, kako je naglasio, i za bankrot i za izlazak Atine iz monetarne unije. Dijselblum prilično nervozno poručuje Atini da joj ostaje sve manje vremena i da ne treba da se zanosi činjenicom da će „ako pregovara s Evrogrupom, Evropska centralna banka za nju otvoriti svoje fondove, odstupiti od svojih pravila. Atina mora da shvati da nema olakšice kod Evropske banke sve dok nema sporazuma s Evrogrupom”, kaže Dijselblum u intervju TV kanalu RTL njuz i podvlači da Ciprasovoj vladi nema budućnosti bez novih kredita.

„Oni imaju sve manje novca i bez novih kredita nikada neće izaći iz krize”, kaže Dijselblum i, osvrćući se i na mogućnost referenduma koji u slučaju direktnih neuspeha pregovora zagovara grčka vlada, poručuje: „Takav scenario me preterano ne zanima. To će ih mnogo koštati, stvoriće ozbiljnu političku nestabilnost i ne mislim da bilo ko od nas za to ima vremena!”

Američka bonitetna agencija „Mudis” je grčki kreditni rejting snizila na samo dva stepena iznad bankrota.

Agencija Rojters prenosi izjavu anonimnog izvora iz evrozone koji poručuje da „Atina ima samo nekoliko dana vremena da s kreditorima postigne sporazuma koji će joj obezbediti keš i spasti je bankrota koji joj, u protivnom, sledi po završetku sadašnjeg sporazuma o finansiranju, krajem juna.”