Budžet omekšao stavove MMF-a

Plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije su i zvanično otvoreni razgovori sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda. Prvi utisci pojedinih učesnika u ovim pregovorima su da je Fond pokazao tolerantnost kad je reč o probijanju rokova koji su postavljeni za sprovođenje strukturnih reformi. Ovo gledanje kroz prste članovi našeg pregovaračkog tima mogu da zahvale isključivo dobrim rezultatima u budžetu u prvom tromesečju.

Fond je za Srbiju postavio prag po kome minus u državnoj kasi u prvom kvartalu ne sme biti veći od 55 milijardi dinara, a na kraju marta deficit je bio tek nešto iznad 21 milijardu dinara. Za MMF je pitanje da li će se taj trend nastaviti, ali početak obećava.

Što se tiče strukturnih reformi, malo šta je urađeno od onoga na šta se Srbija, po sporazumu sa MMF-om, obavezala. Plan finansijskog restruktuiranja Elektroprivrede Srbije nije gotov, struja nije poskupela 1. aprila za 15 odsto, rešenja za petrohemijski kompleks („Azotara”, MSK, „Petrohemija”) još nema, plan transformacije Poreske uprave nije završen, analiza viškova zaposlenih u javnom sektoru nije objavljena...

Učesnici u pregovorima kažu da je za Fond najbitnije da probijanje rokova, kad se radi o strukturnim reformama, nema direktne ili indirektne posledice po budžet, to jest da nije trošak za državnu kasu.

Godinama je „Srbijagas” isporučivao ovaj energent petrohemijskom kompleksu, ali robu nije mogao da naplati. Sada, kako svedoče učesnici u pregovorima, problem naplate ne postoji, jer zbog niske cene gasa i nafte petrohemijski kompleks uspeva da posluje u zoni profitabilnosti. Ipak, sve to ne znači da, Fond ipak neće postaviti neke uslove pred Srbiju, baš iz oblasti strukturnih reformi.

Tako će, da bi Bord direktora MMF-a u Vašingtonu u junu odobrio prvu reviziju aranžmana sa Srbijom, morati da budu ispunjeni neki zahtevi. Kako sada stvari stoje, vrlo verovatno je da će to biti plan finansijskog restruktuiranja ESP-a. Jer, iz ugla budžeta, što MMF najviše i interesuje, ovo preduzeće predstavlja veliku pretnju zbog niske cene struje i teškoća sa naplatom.

Ukoliko bi EPS dospeo u neke ozbiljnije probleme, poreski obveznici Srbije ne bi mogli da pomognu ovom preduzeću, pa zato EPS predstavlja neku vrstu nagazne mine javnih finansija. U planu finansijskog restruktuiranja ovog preduzeća trebalo bi da se nađe i poskupljenje struje, ali je za sada nepoznato u kom procentu. Moguće je da će poskupljenje električne energije biti manje od dogovorenih 15 odsto, jer su prilivi u budžetu veći od očekivanih, pa postoji prostor da akciza na struju bude manja.

Inače, dogovor sa MMF-om predviđao je da se korekcija cene obavi na dva načina: kroz akcize i kroz direktno povećanje cene. Ono što je za građane najbitnije da do tog poskupljenja najverovatnije neće doći pre 1. jula. Moguće je da će neki od uslova koji će pred Srbiju biti postavljeni biti u vezi sa otpuštanjima u javnom sektoru.

Sporazum predviđa da se broj zaposlenih u državnoj upravi smanji za pet odsto, što kroz penzionisanje, što kroz ciljano otpuštanje. Analizu viškova Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave trebalo je da okonča do 31. marta. Taj dokument još nije objavljen. Rešavanje sudbine petrohemijskog kompleksa, takođe, može biti jedan od uslova da Bord direktora u junu odobri prvu reviziju aranžmana sa Srbijom.

A. Telesković

------------------------------------------------------------------------------------

Petrović: Ne očekujemo privredni rast u 2015. 

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ne očekuje da će Srbija u 2015. zabeležiti privredni rast, a smatra da će MMF dati pozitivnu ocenu kada je u pitanju fiskalni deficit, s tim da će se glavni razgovori voditi o preduzećima u restrukturiranju, privatizaciji i reformi zapošljavanja u javnom sektoru.

Fiskalni savet, rekao je Petrović za Radio-televiziju Srbije, ne vidi prostor za povećanje plata i penzija.

Petrović ocenjuje da je prvu reviziju dugo dogovaranog aranžmana sa MMF-om vlada dočekala bez strepnje.  „Očekujem da će predmet diskusije biti rezultati u restrukturiranju javnih preduzeća – ’Srbijagasa’, EPS-a, ’Železnica’, to je jedno. Drugo je pitanje restrukturiranja i privatizacije preostalih preduzeća i treći blok je reforma zapošljavanja u budžetskom sektoru”, rekao je on.

Na pitanje kako objašnjava to što je deficit za četiri meseca umesto 71 milijarde dinara, 21 milijarda, Petrović je rekao da je to prvenstveno rezultat smanjenja plata i penzija.

Ako bi plate i penzije bile vraćene na iznose pre novembra prošle godine, Petrović procenjuje da bi se deficit vratio na stari nivo od 6,6 odsto: „Mi ne vidimo prostor za njihovo povećanje tokom ove tri godine, zaključno sa 2017. godinom”. Tanjug

------------------------------------------------------------------------------------

Pad industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja u Srbiji u periodu januar–mart 2015. godine, u poređenju sa istim periodom 2014, smanjila se za dva odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku. Iako je industrijska proizvodnja u martu 2015. bila manja za 0,2 odsto nego u istom mesecu prošle godine, u odnosu na prosek 2014. porasla je za 8,6 procenata.

Izvoz robe u prva tri ovogodišnja meseca vredeo je 2,77 milijardi evra, što je za 5,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Istovremeno, uvoz robe vredeo je 3,86 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 8,5 odsto.

Spoljnotrgovinski deficit od početka januara do kraja marta ove godine, izražen u evrima, iznosio je 1,09 milijardi, što je povećanje od 18 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne. Pokrivenost uvoza izvozom je 71,7 odsto i neznatno je manja od istog pokazatelja prethodne godine – 73,9 procenata.

Jačanje dolara u odnosu na evro odražava se i na bilans robne razmene Srbije sa svetom. Prema prognozama eksperata za međuvalutne odnose, američki dolar teži da se izjednači sa evropskom valutom u drugoj polovini ove godine. Izvoz i uvoz, kao i ukupna spoljnotrgovinska razmena, izražena u dolarima, pada zbog jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro, objašnjavaju u RZS.

U periodu januar–mart ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u evrima iznosila je 6,64 milijarde evra, što predstavlja porast od 7,1 odsto. Al. M.