Đurđevdanski voz za Jasenovac

U četiri sata ujutro 6. maja 1942. počelo je izvođenje zatvorenika, uglavnom Srba, iz sarajevskih kazamata: Jajce kasarna, Centralni zatvor, Kasarna vojvode Stepe, zatvori Beledija i Ćemaluša. Osim Sarajlija, bilo je mnogo uhapšenika iz raznih mesta u sastavu NDH, pretežno iz Hercegovine i istočne Bosne. U tišini, sprovođeni su pod oružanom pratnjom policije i postrojeni na Obali Kulina bana od Vijećnice prema Principovom mostu. Na tramvajskim tračnicama koje su bile iste širine kao uskotračna pruga, bio je postavljen voz „ćiro” sa stočnim vagonima i tri lokomotive. Prema iskazima preživelih, zatvorenike je dočekao ustaški oficir sa širokim osmehom i rečima: „Đe ste, Srbi? Vodimo vas besplatno na đurđevdanski teferič u Jasenovac.” Na vagonima je pisalo: „Sedam konja ili četrdeset vojnika”. U svaki je ušlo po 120 zatvorenika. Kada je postalo očito da nema dovoljno vagona za sve, u neke su uspeli zgurati i po dvesta ljudi! Ulazilo se brzo, u tišini, i voz je napustio grad pre nego što su tramvaji krenuli iz remize, kao i svakog jutra.

Posle nekog vremena iz jednog od vagona čula se pesma. Mladić, član srpskog pevačkog društva „Sloga”, zapevao je: „Proljeće na moje rame slijeće / đurđevak zeleni, svima osim meni / Đurđevdan je!” Lančano, od vagona do vagona, pesma je zahvatila celi „veliki transport”. Kao odgovor, voz je zaustavljen da bi se sa spoljne strane zatvorili šiberi – otvori za vazduh. Preživeli zatočenik, prof. Žarko Vidović, istoričar i filozof, napisao je: „Bilo je oko tri hiljade ljudi. Među njima, domaćina koji su privedeni sa sinovima, a bilo je i muslimana koji su se založili za Srbe ili su se izjašnjavali kao Srbi... Kada smo izlazili iz voza na stanici pred Jasenovcem, neki ljudi su popadali kao klade. Bili su zbijeni kao i svi mi, naslonjeni jedni na druge i nismo ni znali da su se ugušili.” Bez hrane i vode, sa minimumom vazduha, u logor Jasenovac stiglo je oko dve hiljade preživelih. Slobodu je dočekalo samo oko dve stotine – svaki petnaesti iz transporta koji je krenuo iz Sarajeva!

Goran Bregović je osamdesetih godina prošlog veka doradio stihove iz „đurđevdanskog voza smrti” i na osnovu stare romske izvedbe pesme „Ederlezi”, napravio pesmu „Đurđevdan”, koja je u izvođenju „Bijelog dugmeta” postala veliki hit. Planetarnu popularnost stekla je nakon prikazivanja filma Emira Kusturice „Dom za vešanje” 1988. godine – sa umetnički vrhunskim prikazom spoja elemenata romskog folklora i impresivnih masovnih scena na reci uz bakljadu i pesmu „Đurđevdan”. Navijači Crvene zvezde prihvatili su ovu pesmu kao svoju nezvaničnu klupsku himnu.

Na Staroj planini sačuvan je običaj kolektivnog prinošenja đurđevdanske žrtve uz zavetnu molitvu: kolje se crno jagnje pred kamenim krstom sa uklesanim likom Sv. Đorđa – za ukupno blagostanje i sa željom da godina bude rodna i plodna. Ovaj običaj je toliko star da neki istoričari tvrde da vuče poreklo još iz prethrišćanskog doba. Drevnoj tradiciji proslave Đurđevdana može se prisustvovati na etno-festivalu koji se od 2000. godine održava u opštini Knjaževac, u selima Vrtovac i Balta Berilovac, koji je iz godine u godinu sve posećeniji.

Pesma posvećena Đurđevdanu je pesma tuge i bola, nastala u ljudskoj nemoći i očaju, ali i duhovnoj snazi, ponosu i prkosu. Nažalost, zbog neznanja, koristi se i za igranje u kolu – od seoskih vašara i šatorskih svadbi, pa do luksuznih hotela, i time se, nesvesno, potiskuje i gura u zaborav uspomena na stradalnike iz velikog jasenovačkog transporta smrti 1942. godine.

Đurđevdan, kao multinacionalni praznik buđenja proleća, od zemalja u regiji predložen je za listu nematerijalne kulturne baštine Uneska. Potpisnici zahteva su: Turska, kao inicijator, Srbija, Makedonija, Moldavija, Hrvatska i Rumunija. Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Bugarska su zakasnile sa prijavama. Zvao se on Hidrelez, Edrelezi, ili Đurđevdan, ostaće dan trajno zabeležen u istoriji po velikom transportu iz Sarajeva, mahom Srba, za logor Jasenovac. Vreme leči rane, ali ožiljci ostaju. Nedužne đurđevdanske žrtve obavezuju i opominju da ne budu zaboravljene.

Član Udruženja novinara BiH