Spas u "klimi"

Erkondišn je u mnogim krajevima naše planete postao preka potreba u letnjim mesecima, pa se neminovno postavlja pitanje kako su bez ovog vrednog pronalaska naši davni preci preživljavali vrela leta.
Ideja o rashlađivanju nije nastala u naše doba, što znači da je vruće bilo i ljudima koji su živeli pre više hiljada godina. Stari Rimljani su u pojedinim kućama ugrađivali cevi kroz koje su puštali hladnu vodu i na taj način rashlađivali prostorije. Ovakav način hlađenja bio je odličan za vruće letnje mesece, ali je bio i izuzetno skup pa su mogli da ga priušte samo imućniji ljudi. U drevnoj Persiji korišćen je poseban vazdušni sistem ventilacije pomoću kojeg su  hlađene kuće i veće zgrade. U Kini pre više hiljada godina u bogataške kuće donošen je led sa planina koji je držan u posebnim posudama, najčešće na sredini prostorije, odakle se širilo prijatno osveženje.

Pronalazači su stolećima tragali za najboljim načinom zaštite od vreline Britanski naučnik i istraživač Majkl Faradej je 1820. godine otkrio da kompresovani i tečni amonijak mogu da ohlade vazduh. Američki pronalazač Džon Gori je 1842. godine osmislio način za veštačko pravljenje leda uz pomoć specijalne mašine, i tako je hladio bolničke prostorije u kojoj su bili pacijenti. Ovaj istraživač imao je velike ideje, hteo je da usavrši sistem za hlađenje da može da se koristi u celoj Floridi, ali njegov investitor je preminuo, a sa njim su presušila i sredstva za finansiranje. Tako je mašina za hlađenje pala u zaborav gotovo više od pola veka.

Na početku prošlog stoleća, tačnije 1902. godine, američki izumitelj Vilis Hevilend Kerijer predstavio je svoj pronalazak – erkondišn na električni pogon. Zahvaljujući upotrebi ovog izuma, u halama gde je držan papir za štampanje omogućeno je njegovo kvalitetno čuvanje. Kerijerov erkondišn nije samo hladio prostorije već je i održavao nivo vlažnosti u njima, što je bilo i te kako značajno prilikom odlaganja osetljivih proizvoda. Četiri godine kasnije Stjuart Krejmer je tragao za načinom na koji će da "ubaci" vlagu u vazduh u svojoj fabrici i svoj patent je nazvao "erkondišn".

Prvi klima-uređaji nisu naišli na odobravanje javnosti, zato što su donosili više štete nego koristi. Iz njih su se širili otrovni gasovi, poput amonijaka i metil-hlorida, a kasnije i propana. Otkriće freona doprinelo je stvaranju mnogo sigurnijih uređaja za hlađenje, koji su bili bezopasni za ljude. U poslednjim decenijama prošlog stoleća erkondišn je usavršen i od velikog i nezgrapnog uređaja dobijen je znatno manji i jednostavniji za upotrebu, čiji se rad reguliše uz pomoć daljinskog upravljača.